Сабор на Дукљи: На овим темељима се вјековима слави име Божије и Његово васкрсење

На остацима древне Дукље код Подгорице и ове године на Томину недјељу, 27. априла, одржан је традиционални црквено-народни сабор, који је почео Светом архијерејско литургијом коју је са свештенством и вјерним народом, по први пут на својој титуларној катедри, служио Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије.

Након што је благословио славске приносе и презао колач, сабранима се обратио Преосвећени Епископ диоклијски Пајсије истакавши да ми данас живимо дане које је пророк Јеремија прорекао да ће се десити: да ће Бог склопити Нови завјет којим ће гријехове људи одбацити, да ће их прихватити и да ће они бити Његов народ и да ће Он бити њихов Бог.

„Нарочито ми то осјећамо у овим данима послије Васкрсења Господа нашег Исуса Христа, који је након свога крснога страдања нама подарио радост васкрсења. Прво је обрадовао оне најближе Његове следбенике својим јављањем, а онда и све хришћане, и оне који су вјеровали до дана данашњег, Он истом то радошћу обасипа.“

У наставку Владика је подсјетио да се Господ одмах по васкрсењу прво јавио женама мироносицама те да су оне то пренијела осталим ученицима који су ипак били у невјерју. Потом се Господ јавља и двојици ученика који иду за Емаус, али остали ученици нису баш били сигурни ни њиховим ријечима. А онда се Он јавља, како се каже у данашњем Јеванђељу, ученицима, али када није био присутан Свети апостол Тома.

„И након тога јављања утврдила се вјера њихова у васкрслог Господа. Иако је Господ васкрсао, иако је сила Његовог васкрсења већ дјеловала, на примјеру Светог апостола Томе и његовог реаговања, можемо да видимо да човјек опет може да буде далеко и од те радости и од тебе Божије силе. Апостол Тома, када су му ученици рекли да се опет Господ јавио и њима, по том неком људском умовању, али и по људској гордости, каже: ако ја не видим Господа и ако ја наметнем руке своје у ране Његове, нећу вјеровати. Видите колико људска гордост може да буде велика! Бог је васкрсао и јавио се жив, а један човјек каже да то ништа можда не постоји ако он то не потврди, ако он својим очима не види и рукама на опипа“, бесједио је Владика.

Нагласивши да се и то десило и по промислу Божијем, Преосвећени Епископ диоклијски је казао да и данас има много људи који би исто то рекли, да не вјерују у Христа ни у Његово васкрсење ако сами не виде да Он страда и да васкрсава.

„Зато и у појединим пјесмама ове службе, која се пјева уочи недјеље, црквени писци говоре добро неверје Томино – то јест да се покаже да се и међу оним најближим ученицима Христовим њихова вјера лагано увећавала, јачала, како би и нас поучила да наша вјера треба лагано да се увећава. И кад има неке невјерице и неког сумњања да се то временом отклања, уколико ми стварно положимо наду на Бога и ако стварно желимо да сазнамо шта је истина. А истина је да је Бог васкрсао и цијелом свијету дао живот вјечни“, поручио је Епископ Пасјије.

По његовим ријечима данашњи празник је потпуно духован те иако је настао у времену, он превазилази то вријеме, превазилази овај свијет.

„Али мјесто на којем ми данас служимо, свакако му даје једну историјску и људску црту – служимо на темељима прве српске државе и мјесту гдје су били епископи диоклијски. И по милости Божијој ја сам добио титулу древних ранохришћанских епископа диоклијских, као помоћник Митрополита нашег Јоаникија. И ово је моја прва служба у овој цркви, која ко зна колико вјекова броји и ко зна ко у њој је све приносио своје молитве, Богу се молио, славио Васкрсење Христово, васкрслог Бога и Његове Свете. И на овај дан и на све остале дане славили име Божије и да њихове молитве и наше молитве се узносе и настављају, и даће Бог да се са овога мјеста, са ових темеља, Божије име слави и Његово васкрсење у вјекове вјекова, амин!“, поручио је са древне Дукље Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије.

Миљан Мијушковић: Ови темељи Дукље подигнути су рукама оних који су вјеровали, страдали и надали се

Након Свете литургије уприличен је богат културно-умјетнички програм, као и славска трпеза хришћанске љубави.

Свечану бесједу изговорио је професор философије г. Миљан Мијушковић који је нагласио да Томина сумња није била одбацивање, већ пут ка дубљој вјери:

„Жива вјера се не рађа у алгоритмима науке, него у срцу које се рве, баш као што се и Јаков рвао с Богом – све до зоре, и све док га Господ није благословио. И као што се Јаков не одрече, него истраја, тако је и Тома остао, тражио, питао – и добио одговор. Не укор, него позив: Пружи руку своју… и не буди невјеран, него вјеран. Свједочимо дакле, апостол Тома је, кроз своју сумњу, дошао до темеља — до истинске вјере! А на том темељу, као што су и ови темељи Дукље на којима данас стојимо, нарасла је Црква Христова. Да не би Томине сумње, хришћанство не би обухватило и оправдало човјека у својој цјеловитости — и његову разумску страну, и његову душевност али и његову слабост и рањивост. „

Дукља је, како је казао, живи примјер тог јединства вјере, сумње, надања, слободне воље и љубави. Дукља је била класични грчки полис, али полис који је преображен Христом.

„Ту више нема философске агоре као трга за расправу. Старогрчка расправа, тражење, преиспитивање — сада се догађају унутар Цркве, на Литургији. Овдје на Дукљи на темељима ранохришћанске базилике гдје смо јутрос служили Свету литургију, Црква постаде нови центар сабрања и извор истине. Као што је антички полис грађен на дијалогу, тако је и Црква хришћанска сачувала слободу преиспитивања, али је то преиспитивање сада усмјерено ка спасењу, ка уједињењу са Христом. Ови темељи Дукље, на којима данас стојимо, нису подигнути рукама самога друштва. Подигнути су рукама оних који су вјеровали, страдали и надали се! Ти темељи су подигли и носили друштво! На њима браћо и сестре, и ми данас градимо — не зидове, већ своје срце, своју вјеру, и свој живот“, поручио је професор философије г. Миљан Мијушковић.

Учешћа у програму узели су КУД ”Абрашевић” из Крагујевца, глумац Јован Дабовић, Етно група ”Горица”, народни гуслари Максим Војводић и Жељко Вукчевић. Античким звуцима са древног инструмента бузуки, на темељима древне Дукље, огласио се Мишко Обрадовић. Као и претходних година, сабор је окупио и дјецу из подгоричких школа вјеронауке.

Организацију саборовања на Дукљи помогли су Удружење Пипера ”Пипо” и Пиперски омладински збор ”Свети Стафан Пиперски”.

Весна Девић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: