Сабор у Кучима на Спасовдан (поводом доласка мошти Св. Арсенија )

Пише: Славко Перошевић

Имал’ веће части на свијету
За народног и епског поету
За човјека од стиха и пера
Но’ бит с’ браћом ђе се брани вјера
Да’ ум имам великог Његоша
Да’ ми шапћу виле са Тврдоша
Да’ ме прате анђели небески
Да’ сам славан кано Достојевски
Филип Вишњић да у мени спава
Да’ дар имам Пекић Борислава
Мисли бистре ко’ ријека Пива
Да’ наследник Андрића сам Ива
Да’ сам песник паметни’ од пчеле
Бећировић да сам из Бијеле
Да сам мудар кано’ Ћопић Бранко
Не би могло моје перо танко
Опјевати шта је било јуче
На сабору у Витешке Куче
Мало пута у своме вијеку
На таквоме био сам дочеку
Нити сретах на земаљској кугли
Таквих људи ко’ на кучке Убли
Дан бијаше ведар с мало вјетра
Кад наследник цетињскога Петра
Испред дивне свештеничке свите
Бану међу Куче поносите
И ђе’ вјетар са Комова хучи
Громко викну „Помоз Бог вам Кучи“
У то јекну кроз брда и греде
„Помоз Бог ти наш честити ђеде“
Ту је јека поздравила звона
Наследника цетињскога трона
А у Куче с’ њим је тога дана
Дошо сури оро из Бањана
Наш Владика и духовни вођа
Што на славног личи Карађорђа
Његош би га у времена давна
Сио крај’ се’ кано себи равна
У њ’ег народ гледа ко’ у фреску
А он брани Србију небеску
У Христову обучен одору
Његошеву брани Црну Гора
Пред олујом сам стоји без страха
Тај наследник Павла Патријарха
Ту у светом Христовоме храму
Ко’ најљепша икона у раму
Ко’ лагуна у мору добоку
Изложене народноме оку
Пред олтаром свете цркве зборне
Лежале су мошти чудотворне
Што их Срби кроз вјекове славе
Наследника Немањића Саве
Чије име свод небески тиче
Арсенија Светога из Жиче
Те’ су мошти некада из Пећи
Кад је зулум владао највећи
У вријеме мука и невоље
Из Мораче свете и Довоље
Донијете у племе хајдука
Да их турска не скрнави рука
Ту чуваху , старе књиге уче
Кучи мошти, а и мошти Куче
Све до’ дана када против Бога
Крену војска Зека Манитога
Када ради сујете и ара
Кучка села спали и похара
Спали села покла сиротињу
И из Куча однесе светињу
Нечовјештвом чу’ се надалеко
Проклет нек си задовијек Зеко
Али ево на дан овај свети
У поносне горе и врлети
Ђе’ сјеверац кроз голети брије
Доће опет Свети Арсеније
Да милошћу својом изобиља
Поносите Куче благосиља
Ту је госте високог угледа
Поздравила једна глава сједа
Поздрави их ријеч горског змаја
Старог Куча Прелевића Раја
Свака ријеч ко’ злато му сија
Не би боље Бећковић Матија
Ту и мене народног пјесника
Дочекаше ко’ да сам Владика
Још ме грло од поноса стеже
С’ Кучима ме старо братство веже
Вриједније од сваких новаца
Јер моји су стари из Роваца
Сви ви знате шта је по сриједи
То је братство које не блиједи
Та сјећања још увјек не вену
У Ровачком и Кучком племену
Моји сада живе у Ускоке
Али и те везе су дубоке
Јер у доба Зека Манитаћа
Ми смо Куче срели кано браћа
Куч ниједан у тај земан јада
Од ускочке пушке није страда
Под командом Церовић Новице
Обрнусмо ка’ земљи оштрице
Јер Бан викну са помамна хата
„Срамотно је нож дићи на брата“
Ту огрија Куче свјетлост јарка
Не хтје Ноко да иде на Марка
А на крају ове пјесме дичне
Поздравићу пријатеље личне
Много их је из тог врлог краја
Па бих дуго писо и набраја
Поносан је на вас наш владика
Поносне су гусле и епика
Поносан је Марко са Медуна
Ви сте племе људи и трибуна
Ослонац је српству ваша мишка
Поносан је и Новак и Гишка
Поносни су и Момир и Дарко
Српског рода ви сте сунце јарко
Чаша меда у језеру жучи
БОГ НЕКА ВАС ЧУВА БРАЋО КУЧИ

Прочитајте још:

Кучи обиљежили Спасовдан, Тужилаштво „извиђа“ владике и свештенство

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: