Саборни храм Светих Архангела – спаљиван и потапан, али стоји као феникс из пепела

Када је Мали саборни храм грађен, 1819, Ниш није имао ниједну цркву. Све су биле урушене или затворене, забрањено је било званично окупљање под Османлијским царством. Смјештена је у порти данашњег Саборног храма, а све до његовог освештања 1878. ова црква била је Саборни храм Нишке епархије.

„Нема у Нишу старије куће од ове цркве. То је најстарија кућа, баш је тако и зидана. Турски паша је дао дозволу 1819. да се подигне храм који неће имати ни звоник ни кубе“, објашњава протојереј-ставрофор Бранко Цинцаревић, старешина Саборне цркве у Нишу.

Ова црква подигнута је у вријеме митрополита нишког Милентија. Укопана је дјелимично у земљу, јер је османлијски закон то налагао, како не би надвисила неку од џамија у граду. Такође, морала је и да буде опасана зидом, да не би вријеђала очи Турака који су туда пролазили.

„У то вријеме никако није могла да има звоник. Тек ће после 50-ак година успјети Срби да се изборе за клепало, то је дрвена даска којом се ударало, а звоник тек мало касније после ослобођења стићи“, каже др Миша Ракоција, историчар умјетности.

Током претходних 200 година дијелила је судбину Нишлија и имала бурну историју. Спаљивана је и потапана и пет пута обнављана. И јубилеј је дочекала у новом руху, залагањем владике Арсенија.

Мала Саборна црква поново је отворила врата вјерницима, пошто је после више од двије године завршено реновирање. Живописана је унутрашњост, рестауриран иконостас, замијењен под, а споља је поптуно грађевински уређена.

Цркви Светих Архангела у Нишу тако је враћен некадашњи изглед, пред вјерницима је поново раскошна унутрашњост, иконостас са 72 иконе које су међу најљепшим остварењима на овим просторима из тог периода, а Ниш је добио духовну и умјетничку ризницу.