Саборност као одговор и као обавеза

Пише: Лука Радоњић

Саборност као одговор и као обавеза

У времену свеопштег отуђивања, дубоких и вишеслојних подјела, најбољи одговор представља управо сабор. И онај сабор који је одржан у Подгорици, и овај сабор који је одржан у Никшићу. Оба су одржана у ванредним временским приликама. Први пут по екстремним врућинама, други пут на непрестаној киши, интензивном вјетру и хладноћи. Тамо гдје би други видјели препреку, вјерници су препознали подстицај. Захваљујући томе, временске непогодеуказале на њихову одлучност, истрајност и непоколебљивост у ставу и жељи да буду сабрани. Зато се ова врста саборност мора показати и у односу на друге изазове и непогоде. Особито политичке.

Корисник услуга

У недавном интервјуу за РТЦГ, предсједник Демократске партије социјалиста, казао је да се нерадо води логиком силе и снаге, али да противницима поручује да их је на његовој страни више. Овако неодговорном изјавом са одговорне државне функције, он је себе још једном дисквалификовао као предсједника свих грађана, и верификовао свој реизбор на мјесто предсједника ДПС-а. А када је у питању логика силе и снаге, којом је заковитлао у својој изјави, корисно је подсјетити се, да је логика силе и снаге – логика Голијата, којом се он није прославио у односу на Давида. Радован Бећировић Требјешки то је лијепо уобличио стиховима у својој пјесми “Мојковачка битка”: “Љути тигар не боји се лаву, ни Голијат није убр’о славу”. Такође, дотични је говорио и о “залијетању”, покушавши, сада већ познатим и превазиђеним методама да замијени тезе. Неуспјешно, јер он је тај који се “залијеће” и хоће да руши, а Црква, опозиција и народ су они који су у ставу одбране. Сем тога, важно је напоменути још нешто. Какве год нападе и одбране најављивао, колико год се упирао и натезао да говори о снази и сили, једна чињеница је необорива: он се никада није налазио у првом реду. И не само у првом, него ни у другом, ни у трећем, ни у једном. Напротив, увијек је наређивао из удобних фотеља. Штавише, премда се каже да је он “са улице дошао на власт”, он чак ни тада на улици није био. Били су други, његови саборци и противници, он није никада. И зато му је праву дефиницију, мада случајно, дала његова новинарка, када је у једном овогодишњем интервјуу на његову опаску да није био на улици током тзв. АБ револуције, одговорила “Може ли се онда казати да сте ви корисник услуга револуције?”. Може. То је он. Не лидер. Он је вјечити корисник услуга. Политичких, полицијских, и свих осталих.

И добар је калкулант. 

Сабирање и одузимање

Дио јавности поставио је питања: Да ли се Ђукановић овога пута прерачунао? Да ли му је политички профитабилно да креће у отворени напад на СПЦ, ако се зна да и међу његовим гласачима има оних који су крштени у СПЦ, који су вјерници? Без намјере да се умањи важност ових питања и прејудицирају одговори, мора се констатовати да су у том смислу бирачи ДПС непозната и непоуздана категорија. Но, постоји једна категорија која је веома позната и на коју је Ђукановић, са разлогом рачунао. А то је дио јавности окупљен око идеолога и колумниста “Вијести”, одређених организација цивилног сектора и њима идеолошки сличних и блиских – “грађаниста”. Не само што је са ове стране изостала критика аутократског понашања ДПС-а, него је критички нишан усмјерен ка Цркви и опозицији. Преко ноћи се заборавила борба за демократију, људска права и остале вриједности а колумнистички ветерани и њихова пратећа интернет дактилографија, са критике власти прешла је на критику Митрополије и Демократског Фронта. Copy 1997. – Paste 2019. 

Идеолози и колумнисти Вијести овдје се нису зауставили. Нишан критике усмјерили су у једном тренутку и ка руководству Демократске Црне Горе, претпостављајући им могућу издају, и покушавајући кроз један патронски однос да их врате на политички курс који је њима подобан. Зато је важно, сада више него икада, исказати јасан став и на њему истрајати и опстати. Не дозволити провјереним непријатељима традиције, да поново идеолошки и политички уређују опозицију, не дозволити им да одузму опозицији ни један проценат могуће снаге као што су то радили раније. Из ДФ су се ових дана чули позиви остатку опозиције да буду заједно у Скупштини током расправе о предлогу закона који је усмјерен против Црне Горе и Српске православне цркве, уколико ДПС исти не повуче. Уважавајући одлуку оних који су бојкот установили као принцип, нема сумње да доласком у Скупштину не би погазили тај, јер би бранили виши принцип. То је принцип који бранимо заједно. Идеолошка и политичка подјела у опозицији је нормална ствар. Она у демократском друштву представља вриједност. Као што вриједност представља и показивање зрелости и спремности да у одређеним временима сви буду на окупу. Ван скупштине и у њој. И пошаљу слику присутности и сабраности у најважнијим принципима. Такође, и ДФ мора показати спремност, да се по потреби врати на “резервни положај”. Најважнија је ријеч Митрополије. Она је данас прва на удару. И она је најважнија линија одбране Црне Горе. У односу на ту чињеницу, на непогоде које пријете, најбољи одговор ја саборност.

У саборности је снага.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: