Сабрана дела Матије Бећковића

Стихови које више од пола века исписујем, овако сабрани чини ми се, показују један необичан распон – од поетских „минерала” до модерних песничких апстракција – каже Матија Бећковић поводом првог издања својих Сабраних дела у 12 књига, песама, поема и беседа, које су се управо појавиле на сајму у заједничком издању „Штампара Макарија”, „Октоиха” и – што је песнику нарочито мило – Андрићевог института из Вишеграда.

„Иако су сачувале оригиналне називе, збирке су обилато допуњене новим песмама, али уместо да добију посебан, тринаести том, разврстане су и расејане по пређашњим збиркама, тамо где по свом духу припадају”, каже Бећковић. Оне које чине нову поетску целину, ушле су у „премијерну” 12. књигу Сабраних дела, под насловом „Оли ми га дат”. На питање која му је од свих књига најдрагоценија, најдража, песник каже да је то, по обичају, прва, „Метак луталица”, мада не зна да ли због ње саме, или својих тадашњих младалачких година, те је можда и стога, сада ова танка збирка петоструко увећана новим песмама. Први пут, песник је и дизајнер: омотнице су илустроване минималистичким сликама које је цртао у „претпоетској” фази, као дете. Наредна три сајамска дана, почев од сутра, Бећковић ће потписивати књиге на штанду „Штампара Макарија”, од 15 до 18 часова.

Ово није једино комплет издање београдског „Макарија” и подгоричког „Октоиха”, које потписује њихов заједнички уредник песник Радомир Уљаревић.

Ту је и ново, измењено и допуњено издање бестселер аутобиографије Емира Кустурице, „Смрт је непровјерена гласина”, па „Књига о Његошу” и „Бесудна земља”, Милована Ђиласа, есеји Миодрага Лекића „Сумрак фараона”, и књига о животу Марка Војновића, адмирала руске морнарице, коју је о свом претку из 18. века написао Павле Војновић, син чувеног руског писца Владимира Војновића („Живот и прикљученија војника Ивана Чонкина”).

Почетком ове године, у част јубилеја, али без и једне паре подршке од држава или спонзора, наглашава Уљаревић, објавио је Његошева Сабрана дела у седам књига, као и прво коло едиције „Златно доба српске поезије”, у седам књига, са песмама Алексе Шантића, Војислава Илића, Милана Ракића, Јован Дучића, Владиславa Петковића Диса, Лазе Костића и Јована Јовановића Змаја, у раскошној опреми. Ова три поетска пројекта тако су се придружила сабраним делима највећих српских класика које је овај издавач објавио у последњих неколико година – Сабрана дела Иве Андрића (16 томова), Милоша Црњанског (16), Јован Дучића, Меше Селимовића…

Да су којим случајем живи, тешко би сви ти великани успели да се и угурају на свој штанд, с обзиром на 30 и кусур квадрата, које је њиховом издавачу уделио надлежни одбор 58. сајма књига – али не у централној Арени, где им је, по речима Уљаревића, логично и природно место, него у прстену Хале 1.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: