Шаћирино предсказање
Мишо Вујовић
Пише: Мишо Вујовић
Чували су га четрдесет дана, као и сву мушку ђецу, од злих погледа и урокљивих очију.
“Да га неко не урекне, далеко било”, говориле би бабе. Саливали му страву или страх, стављали поред главе потковицу да би га заштитили од злих сила. Некада је крштење било светиња али је он осуђен на масовно шишање. Модерно за то доба. Умјесто свете тајне крштења кум би штрицнуо маказама неколико пута пазећи да не закрсти кумче и ритуал би био готов.
Када се разгоропади и пошишњари нешто по комшилуку бесни родитељи су говорили ”Анђели с тобом јеси ли крштен”, а знали су, за разлику од њега, који ништа није разликовао, ако је било отуђиво, да га благодат ни по чему није дотакла осим по начину да брзо размишља и да се у нужди снађе.
Његове дарове давно је приметио Милан Аџић, вична старина искуством и несрећом прекаљена. ”Родио се за јаде Црне Горе и Црногораца. О злу ће нас црноме забавити”, говорио је Милан те преломне године када се окуражио да руши све на чему је до тада стајао.
Онако дуговрат и кракат одмицао је од вршњака са којима се баш није дружио. Био је веле, дугопрст и благоглагољив, спретан да присвоји све што се под мишком или у наручје могло понети.
Чувена Шаћира Аџајлић, стара гатара му је, по захтеву мајке, изливала олово. Безуспешно. Код ње су долазили вољни и невољни, бесни и болесни, најчешће жене муком и несрећом породичном опрхвене. Рахметли Шаћира многима је била последња шанса или задње уточиште.
Једни су је благосиљали до звезданих врхова уздизали, испод гласа да их неко од укућана чланова партије случајно не би чуо, други којима по вољи олово није проказало судбину од ”напретка” су најчешће климали главом и у браду неразговетно негодовали.
Ни једни ни други јој гласно не изговараху име. Шаћира је све видела на олову и покушавала колико је могла да промени судбину. Поштено је свима говорила. Све може до ове границе. Нису јој веровали када је говорила да је много више у Божјим него у људским рукама.
”Ја кад бих могла, да мењам судбину, мој Енез не би шверцовао на ситно. Вољела бих да отвори дућан и беговски тргује, али знам да му је судбина да шверцује и по мало шићари па колико му Бог да”, објашњавала је тврдоглавом народу мудра Шаћира.
За њега је рекла, када је излила олово,да му је судбина да краде и да му од те болести нема лека. Мајка имена стаменога се по устима ударила да не јаукне.
”Али се не бој, утешила је Шаћира, твој син ће постати највећи главар Црне Горе. Већи од иједног досад, моћнији и богатији од краља Николе. И знај ове навике се никада неће одрећи и кад му буде преливало, и претицало преко сваке мере. Неће се моћи обуздати да узима и да никоме не призна и када му низ браду сипље туђа вареника”, уверљиво је говорила Шаћира занесено гледајући у сиву легиру рељефног облика тек окаљрну ледном водом.
Стари Лазар је гледао ћутећи, мислећи на своју муку, на мал у Јасеновом пољу од кога вајде годинама није видео. Јагње се овце, јагњићи му у пролеће крепавају. Млеко разлије и уместо кајмака црви се ватају.
”Шта ће бити са мојим стадом Шаћира?” упита забринуто.
”Некоме је суђено да броји новце некоме да чува овце, мој Лазаре, ајде да закувам по једну каву па да ти салијем олово од овога ме зној обли кано ће облити и Црну Гору кад ово момче стаса”, рече Шаћира стављајући ибрик и спремајући жар за Лазарев мал.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Sin Radovanov nije potekao iz podzemlja dje sam ruku na srce upoznao mnogo vise karakternih ljudi nego iznad zemlje,on je izlezen iz komunistickog jaja,preko pionira dje je bio predsjednik razreda i blagajnik koji je naplacivao vesele sveske,potom skojevac,a onda odrasli komunista.Iz Niksica je i Ratko Knezevic nekadasnji predsjednik tamosnje omladine poslev kum sina Radovanovog,poznati omladinac iz tog kraja je i Branko Cavor,strazar DPS/a.Niko nije bio talentovan kao mali Milo,on je jos kao mali primjetio onaj kamen od deset karata na Titovom prstu i rekao samom sebi da ce ga nadmasiti.Njegov talenat nije ostao nezapazen,znao je da ga pokaze u CK, i na drugim vidjenijim komunistickim mjestima.San o prstenu poceo je da postaje java onoga trenutka kada se prvi put zaposlio kada je postao premijer,to mu je bio prvi veliki transver u karijeri uz koji ide ogroman novac,talenat se isplatio i pruzila mu se sansa da pokaze svu njegovu raskos.Sve dalje uspone u njegovoj karijeri nijemo i sa odusevjenjem smo pratilii i jos uvijek pratimo,dostini je odavno odavno ogadio jer smatraju da je ugusio talenat drugima koji su nadareni,medjutim brojniji su oni koje jos uvjijek odusevljava njegova igra i harizma na terenu da su spremni da mu u svakom trenutku priskoce u pomoc kao uostalom i sada u najtezem dijelu njegove karijere kada su svakodnevne povrede pocele da ga pristizu,pa se znoji od bolova duzi nekako onaj vrat i ono mu se R nekako izduzilo.Sve u svemu Sacira nije omanula.
PLEMENITA SACIRA NIKADA NIJE OMANULA A U OVOM SLUCAJU POGODILA JE U SRIJEDU POSTOVANA KUCO STANISICA!NESTO KONTAM PA KONTAM DA BI U OVOM TRENUTKU NEKI BIZNISMEN U NIKSICE MOGAO POKRENUTI VABRIKU MARAMICA ZA DUPE I LICE UJEDNO!INOVACIJA BI BILA DA SU TO UNIVERALNE MARAMICE KOJE BI SE UPOTREBLJAVALE TAKO DA PRVO POCISTIS DUPE I ISTOM OBRAZ!TO BI U OVOM TRENUTKU PROLAZILO KAO HALVA A BOGOMI I NA EKOLOGIJI BI SE POZNALO I NARAVNO NA POVECANJU PRIVREDNOG RASTA OVE SATRAPIJE!NISICE BI BIO ZACETNIK NOVE INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE!
SJAJNO ,VRACA ME U DANE KADA SMO IGRALI FUDBAL NA MALOM STADIONU I KADA JE JEDAN OD NAJBOLJIH IGRACA BIO LEGENDARNI MURO ADZAJLIC! KAO DA JE DUH VREMENA DUNUO U NISICE ONAKO SJETNO I TOPLO ISPOD TRBJESE SA RANIM PROLJECEM PREPOJEN SA MIRISOM JORGOVANA !VRIJEME KADA SMO SE TUKLI U PARKU U FER TUCAMA I ZATIM SVI ODLAZILI U POSLASTICARNICU „MLADOST“NA „SPECIJAL“SA BOZOM ILI SAMPITE!ODLAZILI NA PLES U DOM JNA GDJE JE NAS PROESOR PEDJA MARTINOVIC SVIRAO EVERGRINE !VRIJEME LJUBAVI I NADE ,VRIJEME FERPLEJA !SKRIVANJA SA PRVIM LJUBAVIMA PO PARKU POD TREBJESOM I BEDEMU I ZAKLINJANJE U VJECNU LJUBAV!VRIJEME POSTENJA,LJUBAVI ,SIROMASTVA I NADE!DANAS SE PITAM ,DA LI JE TO SVE BILO TAKO ,ILI JE TO BIO SAMO SAN ,SAN MLADOSTI?SADA SA SVAKIM DOLASKOM U RAZBUCANI GRAD ,POGLEDOM NA RAZBUCANE ULICE I TRGOVE NA RAZORENA LICA I ZAMAGLJEN POGLED SVOJIH DRUGOVA NEKOM STALNOM STRAHU U NJIHOVIM PRICAMA OSJECAM DA JE GRAD DOZIVIO NEKU KATAKLIZMU ,NEKU SRASNU TRAGEDIJU!DA LI JE TO BILA POPLAVA /SLIVLJE JE UVIJEK PRIJETECE/,DA LI JE TO VELIKI POZAR,XSTRASNI VJETAR SA VOJNIKA LI KAKVA DRUGA BOZIJA KAZNA?NISTA OD TOGA ,MOJ GRAD JE RAZOREN POHLEPOM I BIJEDOM ONOG I ONIH KOJI NIKADA NIJESU VOLJELI OVAJ GRAD I OVAJ NAROD,KOJI SU BILI MAMINI I TATINI SINOVI U CRVENIM STRAMLAMA I SA PLAVIM KAPICAMA SA ZVIJEZDOM,TO SU UCINJELI ONI MISEVI KOJIMA SMO PUCALI „MACOLE“I OBIJALI KLEMPE NA SVAKOM KORAKU! SU UCINJELI ONI KOJI SU SE GRADOM PROVLACILI KAO SJENKE BJEZECI OD NASIH „COSKOVA“NA KOJIMA SMO GLUVARILI I SMISLJALI NOVE PODVIGE!TO SU URADILI ONI KOJI SU SA 16 GODINA „PRIMANI“U PARTIJU I SA KOJIMA SU NAS MAJKE PREMJERALE I GOVORILE „STO SE NE UGLEDAS NA SINA TOGA I TOGA!ON I ONI SU MRZJELI OVAJ GRAD JER SU U ONO VRIJEME U TOM GRADU BILI NIKO I NISTA I ZATO SU SE OVAKO NEMILOSRDNO OSVETILI I GRADU I NARODU DA BI POKAZALI DA SU NESTO/NISTA/!OVO JE OSVETA DJAKA U CRVENIM STRAMPLAMA SA CRVENIM KAPICAMA ZA PETOKRAKOM!BILO, NE PONOVILO SE!
E moj Bota šta osta od života
Prepuna sjećanja praznih nadanja
E moj Djikanee premudri strikane
Priče su naše predivom duše satkane
Bmx,,nisam ja Djikan ,Djikan je moj Veliki brat!
Имате сличан стил. Одличан си свакако без обзира што нијеси Ђикан. Достојна замјена за Великог брата.
HVALA BMX!