Сачувај ме Боже правног тумачења Тее Горјанц Прелевић
1 min read
Предраг Савић
Пише: Предраг Савић, члан Правног савјета ИН4С
Сачувај ме Боже од правника и експерата што прочитају само по једну норму из Конвенције или закона, па онда на основу тога доносе коначне судове и намећу своје мишљење целом грађанству и држави, верујући да су најпаметнији и најначитанији!
То важи и за директорица ХРА Теу Горјанц Прелевић, која упозорава да би сваку осуђујућу прекршајну пресуду историчару Бобану Батрићевићу, због ставова изнетих у колумни, Европски суд за људска права „нашао“ (санкционисао) као кршење слободе изражавања!
Вероватно би код овавких процена и Теа била одмеренија да је, којим Божјим чудом, прочитала цео члан 10. Европске конвенције који гласи:
„1. Свако има право на слободу изражавања. Ово право
укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања
и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и
без обзира на границе. Овај члан не спречава државе да захтевају
дозволе за рад телевизијских, радио и биоскопских предузећа.
- Пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности
и одговорности, оно се може подвргнути формалностима,
условима, ограничењима или казнама прописаним законом и
неопходним у демократском друштву у интересу националне
безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности,
ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или
морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања
обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета
и непристрасности судства.“
Нема никаве сумње да слобода изражавања носи обавезу и одговорности и поштовања слобода и права других. И наравно, подразумева поштовање угледа других. Та слобода није неограничена. Напротив, у случају Бобана Батрићевића његове тврдњу су биле на ивици кривичне одговорности због изазивања верске и националне мржње. Тужилаштво је нашло соломонско решење у виду прекршајног прогона.
У колумни под насловом „Торокање по Методологију и Ђаоникију”, објављеној на порталу Антена М 11. августа прошле године, Батрићевић анализира политичку сцену и, између осталог, наводи:
„Попови Цркве Србије у Црној Гори не проповиједају вјеру Христову, торокају српски национализам, индоктринирају, шире мржњу и ксенофобију. Дакле, они нијесу попови и калуђери, они су торокуше и проповједници мржње”.
У посљедњем пасусу Батрићевић пише, између осталог:
“Из понуђенога се јасно види да попови Цркве Србије имају само једну мисију – да загађују Црну Гору, да запишавају њену историју и територију, да шаљу узнемирујуће поруке свим несрбима ове земље…”.
Сви медија и НВ који подржавају Батричевића и врше притисак на Суд за прекршаје у Подгорици морали би да знају да постији и члан 9. Европске конвенције о слободи мисли, савести и вероиповести ,који гласи:
„1. Свако има право на слободу мисли, савести и вероисповести;
ово право укључује слободу промене вере или уверења и
слободу сваког да, било сам или заједно с другима, јавно или
приватно, испољава веру или уверење молитвом, подучавањем,
обичајима и обредом.
- Слобода исповедања вере или убеђења сме бити подвргнута
само законом прописаним ограничењима неопходним у
демократском друштву у интересу јавне безбедности, ради
заштите јавног реда, здравља или морала, или ради заштите,
права и слобода другог… “
Они којима ове одредбе нису јасне и који сумњају да је Батричевић ( кроз увреде и мизерне квалификације, и злонамери покушај да промене име СПЦ ) — ширио верску нетрпељивост и мржњу, тј. кршио загарантовану слободу верисповести, препоручујем да прочитају Приручник Савет Европе на следећем линку https://rm.coe.int/zastita-prava-na-slobodu-misli-savesti-i-veroispovesti-u-okviru-evrops/1680933a72 . Познати професор Jim Murdoch, из Глазгова, у поменутом већ култном Приручнику под називом „Заштита права на слободу мисли, савести и вероисповести у оквиру Европске конвенције о људским правима“ све потанко појашњава!
И потписник ових редова као човек који има завидне успехе и искуство пред Европским судом за људска праву у Стразбуру са пуном одговорношћу истиче да је изјава госпође Горјанц Прелевић са почетка овог текста полтички обојена и да нема утемељења у судкој пракси, нити у Европској конвенцији, јер Европски суд у Стразбуру од 300 хиљада представки (тужби) које годишње прими одбаци барем 90 одсто.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
