САД и ЕУ увели санкције Русији због Наваљнија, шта ће урадити Црна Гора

Сједињене Америчке Државе и Европска унија увели су санкције против руских званичника и предузећа, након што су амерички обавјештајци закључили да иза напада на критичара Кремља Алексеја Наваљног стоји руска влада. Из Министаства вањских послова ЦдМ-у је саопштено да Црна Гора за сада није добила позив за придруживање овим рестриктивним мјерама.

ЕУ је прије два дана први пут увела санкције у оквиру новог глобалног режима за “кршење људских права” и то против четворице руских држављана због хапшења Алексеја Наваљног, наведено је у документу објављеном у Службеном гласнику ЕУ.

На списку за санкције налазе се предсједник Истражног комитета Руске Федерације Александар Бастрикин, директор Руске гарде Виктор Золотов, генерални тужилац Русије Игор Краснов и шеф Федералне казнене службе Александар Калашњиков.

САД су у уторак такође увеле санкције руским појединцима и ентитетима због скоро фаталног тровања Наваљног, рекли су званичници администрације америчког предсједника Џо Бајдена.

Одговарајући на питање ЦдМ-а како ће се Црна Гора одредити према овом питању, из МВП-а на чијем челу је Ђорђе Радуловић је појашњено да Црна Гора, као кандидат за чланство у Европској унији и једина земља кандидат која је отворила поглавље 31 (Вањска, безбједносна и одбрамбена политика), у потпуности усаглашава своје позиције са заједничком безбједносном и одбрамбеном политиком Уније.

“За сада, Црна Гора није добила позив за придруживање рестриктивним мјерама које је Савјет ЕУ прекјуче изрекао четворици руских појединаца одговорних за кршења људских права у случају Алексеја Наваљног. Одлуком о рестриктивним мјерама, Европска унија први пут дјелује у оквиру новог ЕУ глобалног режима санкција у вези са људским правима који је успостављен 7. децембра 2020. године, а којим се омогућава санкционисање појединаца, субјеката и тијела, државних и недржавних актера, који су одговорни за тежа кршења и повреде људских права, или су у таква дјела укључени или повезани, независно од тога гдје су се у свијету догодила”, казали су ЦдМ-у из МВП-а.

С тим у вези, како су навели, Црна Гора се, као држава у којој по питању поштовања људских права постоји широки консензус и у јавном мњењу и међу политичким актерима, у децембру придружила Декларацији високог представника за вањске послове и политику безбједности Европске уније Жозефа Бореља, која се односи на глобални режим санкција ЕУ, а у којој је истакнута одлучност Уније да ојача своју улогу у борби против кршења људских права.

“Црна Гора ће, поштујући постулате на којима почива европски систем вриједности којем тежи и црногорско друштво у цјелини, а по којима је заштита људских права неупитна, наставити да принципијелно доприноси одбрани и афирмацији концепта и вриједности људских права, а које, између осталог, произилазе из нашег статуса државе кандидата и будуће чланице ЕУ”, закључили су за ЦдМ из Министарства вањских послова.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: