Сад или никад

Пише: Проф.др Божидар М. Бојовић, научни савјетник

Хамлетовска дилема “ бити или не бити “, преламала се над просторима данашње Црне Горе, као над мало којим простором, државом и народом. На огњиште чији је пламен прије осам стотина година,на раскршћу Истока и Запада уждила Митрополија црногорско приморска Српске правослане цркве, вјековима су насртали освајачи, да би и његовом зубљом потпиривали огањ којим су жарли и палили освајајући свијет. Нераскидива спона духовног,националног и државног јединства Подловћенске- Нахијске Црне Горе, Брда, Старе Херцеговине и Доморја,дубоко утемељена у једнородном народном духу Светосавља, у преломним тренуцима биолошке угрожености, сабирала се зрачећи неслућеном моралном енергијом пред којом су падали моћни освајачи. Царев лаз, Круси, Мартинићи, Вучји до, Граховац попришта су на којима се у различитим етапама трајања Црне Горе ломила судбина државе и народа. Опстајала је Она тако кроз вјекове , бранећи своје огњиште пред освајачима, пловила немирним водама између Сцила и Харибди, усвајала вриједности прогресивних цивилизацијских искорака, али увијек вођена матицом моралног етоса на којем је постала и опстала.

Несрећно вријеме и несрећни глобалистички токови, наметнули су Црној Гори последњих тридесет година искушење какво је није сналазило у њеној вјековној историји. Диктатор вођен поривима потрошачког менталитета,необразован да критички и објективно процјењује тежину својих поступака, слијепо извршавајући наредбе моћника којима понизно служи, затирао је једну по једну државоторну, моралну и етичку вриједност Црне Горе. Уништавао је и отуђивао једну по једну од богомданих и људском руком створених вриједности, бестидно пунећи џепове своје, и себи крвно, политички и хабитуално блиских. И онда, у безнађу економски опустошене и политички располућене Црне Горе,тражећи “благо Цара Радована”, безумно удара на Српску православну цркву и Митрополију црногорско приморску, спреман да затре огњиште Црне Горе, да угаси пламен њеног вјечног трајања.Ударац на крајеугаони камен вјековних темеља, заталасао је литије. Величанствени, до данас невиђени вид отпора насиљу, Оне су својом снагом, хришћанском трпељивошћу и достојанством задивиле свијет и постале синоним мирног отпора пред насиљем. Из сваког кутка родне Црне Горе, нарастала је лавина отпора надахнута снагом вјековима кумулираног моралног етоса који поприма неслућену моћ у моменту народне борбе за опстанак.

Дух достојанственог народног отпора диктаторском режиму оваплоћеног литијама,у пуној снази рађа опозиционе политичке снаге које су се дефиниотивно профилисале на политичкој сцени Црне Горе, пред судбоносне изборе 30.августа 2020. године. Достојанствен и доследан антирежимски отпор вјерно се осликава кроз три колоне Народног отпора! Коалиција странака “За будућност Црне Горе”, предвођена универзитетским професором др Здравком Кривокапићем,који је оличење духовних, етичких и традиционалних вриједности државотворног народа Црне Горе; демократска коалиција “Мир је наша нација” предвођена перспективним младим и умјереним политичарем мр Алексом Бечићем и коалиција “Црно на бијело” предвођена мудрим и отреситим политичарем др Дританом Абазовићем, у пуном значењу постаје НАРОДНИ ПОКРЕТ који незаустављиво трасира стазу истинских промјена ка правној држави, а за добро васцијелог народа Црне Горе. И да не нуде ништа друго до власт и институције које ће радити за добро народа, а не привилегованих појдинаца, и то је доста! Они нам то гарантују својом моралношћу,храброшћу, образовањем и младошћу! Побједа Народног покрета оличеног у три коалиције је аксиоматска истина,будућност, коју ће, у то нема сумње, овјерити слободни народ на изборима 30. августа 2020. године.

Ризик и проблем носи друга страна. Диктатор који се крије иза државе на чијем је челу, стицајем несрећних околности, бојати се да неће признати неминовни пораз и предати власт мирним путем. Он је давно најавио “контролисани конфликт”у који је спреман да гурне брата на брата, неби ли одбранио своје прљаво богатство. Ово би све увио у отрцану измишљотину да брани Црну Гору. Ово је ризик на који Народни покрет и Међународна заједница морају имати спреман одговор.Зато је 30. август судбинско бити или не бити , као што је било на Царевом Лазу, Крусима, Мартинићима, Вучјем долу и Граховцу. Црна Гора се на њима брани од пошасти која је пустоши пуних тридесет година, диктатора који је, у нарастајућој похлепи и самообмани, спреман да угаси њено огњиште и њено име. На срећу, многи од оних који су га слијепо слиједили пуних тридесет година, најзад, вјерујући својим очима и својем разуму више него његовим обманама,виде да Црну Гору нико не напада и не угрожава. Да је диктатор највећа опасност за опстанак Црне Горе, њене културе,њене биолошке масе, њене духовности и њене материјалне егзистенције. Диктаторов злодух самопорицања и злодух клептократије, “ендемске корупције” која је посијана из његове руке и његов поход на Цетињски манастир Црнојевића и Петровића, највећа су пријетња Црној Гори. Остане ли он на власти, нема виш Црне Горе. Три колоне Народног покрета су последња шанса да се спаси аутентична, слободарска, храбра и часна Црна Гора!!!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: