САД поново покушавају да ошамаре Кину: Пекинг ће предузети одлучне контрамере

У извештају Бироа за послове источне Азије и Тихог океана о ситуацији у Хонгконгу за 2025. годину, који је јуче поднет америчком Конгресу, наведено је да је Пекинг предузео нове акције које директно прете интересима Сједињених Америчких Држава.

Акције нису у складу са Основним законом и обавезама Кине према Сино-британској заједничкој декларацији из 1984. године, да омогући Хонгконгу да ужива висок степен аутономије.

„Пекинг дозвољава Хонгконгу да задржи нека одступања од копнене Кине, укључујући комерцијалну и трговинску политику, али само у мери у којој ове политике нуде јединствене доприносе интересима Пекинга. Међутим, свеукупни тренд био је централизација под Пекингом. Кинеске и хонгконшке власти наставиле су да користе ‘националну безбедност’ као широку и нејасну основу за подривање владавине права и заштићених права и слобода. У Сертификату о поступању Хонгконга према законима САД, секретар државе је потврдио да Хонгконг више не заслужује третман према законима САД на исти начин као пре 1. јула 1997. године“, наведено је у документу.

Како Кина штити свој национални интерес?

Под надзором централне владе, власти Хонгконга користиле су Уредбу о заштити националне безбедности и од стране Пекинга наметнути Закон о националној безбедности из 2020. године  да додатно подривају владавину права у Хонг Конгу и угрожавају људска права и основне слободе људи у Хонгконгу, као и да узнемиравају и застрашују појединце изван својих граница, наведено је у извештају.

„Као резултат реформи изборног система које су омогућиле да само ‘патриоте’ учествују, чиме су независни или ненационалистички кандидати били ефективно искључени из кандидатуре, сва осим једног места у Законодавном савету и све позиције у окружним саветима држали су пропекиншки званичници. Власти Хонгконга нису напредовале у реализацији универзалног права гласа, које Основни закон описује као свој коначни циљ“, истиче се у извештају.

Пекинг неће дозволити мешање САД у кинеске унутрашње послове

Као одговор на објављивање поменутог документа, којим је најавио увођење санкција шесторици кинеских званичника, портпарол Министарства спољних послова, Гуо Ђијакун, изјавио је да Кина изражава снажно незадовољство и да оштро осуђује то што се САД, на било који начин, мешају у послове Хонгконга и унутрашње послове Кине.

Гуо је, како преноси Кинеска медијска група, изјавио да су САД поново објавиле такозвани извештај пун лажи и заблуда, блатећи „једну земљу са два система“, нападајући Закон о националној безбедности и прописе о националној безбедности Хонгконга, те клеветајући демократију тог специјалног кинеског административног региона, владавину закона, слободу и услове људских права у њему, али и мешајући се у расправу о националним безбедносним случајевима Хонгконга.

„Ови акти, достојни презира, озбиљно се мешају у ствари Хонгконга и унутрашње ствари Кине, грубо газе принципе међународног права и основне норме међународних односа и у потпуности разоткривају злокобне намере САД да поткопају просперитет и стабилност Хонгконга и обуздају развој Кине“, навео је Гуо.

Он је нагласио да је Хонгконг – кинески Хонгконг, а да су послови Хонгконга чисто унутрашње питање Кине.

„Кинеска влада је непоколебљива у својој одлучности да заштити национални суверенитет, безбедност и развојне интересе, да спроводи политику ‘једна земља, два система’ и да се супротстави било каквом спољном мешању у послове Хонгконга“, навео је Гуо.

Он је истакао да Кина позива САД да се придржавају принципа међународног права и основних норми међународних односа и да престану да се мешају у ствари Хонгконга и унутрашње ствари Кине на било који начин.

„Кина ће предузети одлучне контрамере погрешним акцијама САД“, истакао је Гуо.

САД и остале западне силе организовале протесте у Хонгконгу

Западне силе су у више наврата, почевши од 1997. године, покушавале да дестабилизују НР Кину користећи Хонгконг као њену потенцијалну „ахилову пету“.

Први значајни протести у Хонгконгу организовани су 2003. године, а повод за њихово организовање била је најава усвајања новог Закона о националној безбедности.

Уследила је „кишобран револуција“ 2014. године, названа тако због употребе кишобрана као симбола протеста. Опет веома добро организовани демонстранти тражили су „веће слободе и демократске реформе“, али без успеха. Протести су трајали више од два месеца, али нису постигли конкретне политичке резултате.

Потом су уследили протести 2019. и 2020. године. Формални разлог било је усвајање Закона о екстрадицији, али су протести окончани захтевима за одвајањем Хонгконга од Кине.

Мањи протести забележени су 2022. године (повод су биле мере против пандемије вируса корона), 2023. и 2024. године, али без значајних успеха.

Кинеска влада је добро документовала и потврдила учешће западних служби у организацији протеста у Хонгконгу.

Према наводима кинеске владе, само 2020. године некадашња Национална задужбина за демократију, познатија као НЕД, покренула је неколико пројеката у оквиру свог хонгконшког програма, уложивши тада више од 310.000 америчких долара у финансирање покушаја дестабилизује Хонгконга.

Расте притисак на Кину

Притисак на Кину расте дословно из дана у дан. Протеклих дана сведочили смо покушајима САД да острву Тајван практично отму индустрију чипова, извесно у замену за наставак подршке тамошњој Демократској прогресивној партији (ДПП) и њеним тежњама да острво отцепи од матичног дела Кине.

Кина је због радикализације прилика на Тајвану и све интензивнијим тежњама ДПП-а била принуђена да ове недеље одржи војне маневре око острва.

У исто време, САД предоченим документом као да поново циљају Хонгконг као претпостављену „ахилову пету“ Кине и тачку њене потенцијалне дестабилизације.

Отуда је текућа посета кинеског шефа дипломатије Ванг Јиа Москви од велике важности, не само за Русију и њене односе са Кином који су протеклих деценија издржали све историјске пробе, већ и за саму Кину којој и даље прете покушаји дестабилизације, пре свега у подручју Јужног кинеског мора, преноси РТ Балкан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: