САД у БРИКСУ, зашто да не!

Пише: Јован Лакићевић

Ма колико изгледало смијешно, уопште се не шалим! Није немогуће да се Америка ускоро нађе у БРИКСУ, рецимо, прије Србије…
Била би то, наравно, својеврсна политичка сензација!
Да је велики геополитички стратег, Хенри Кисинџер у животу, знао бих да је тако нешто – могуће. Рећи ћу касније и зашто. А можда ће бити могуће и без њега.
У изгледу је радикална промјена америчке спољне политике. Упргос хорском гугутању актуелних „теоретичара“ да у свјетским империјама, без обзира на промјене политичких гарнитура, спољна политика остаје непромјенљива. У том погледу веома је, колико илустративан, толико и поучан примјер Руске федерације. (Упоредите Јељцина и Путина.)
Управо изабрани предсједник САД, Доналд Трамп, жестоки је противник Новом свјетском поретку, дакле, униполарном систему, у коме је земља , на чијем је челу по други пут, била хегемон, односно водећа политичка, економска и војничка перјаница.. Уз трошкове и дугове који се мјере, ваљда трилионима долара.
Трамп се одавно декларисао као антиглобалиста, односно суверениста. И схватио је, мимо својих земљака у тзв дојучерашњој елити`, да је униполарни, глобалистички , лихварски поредак (један „народ“, односно свијет без држава и граница, једна „влада“ , састављена од представника мултинационалних корпорација и једна „вјера“, несумњиво сатаниста), са САД као неприкосновеним хегемоном, пројекат без перспективе, на издисају.
Сваки покушај реанимације и вјештачког дисања од стране његових протагониста ( Црно племство и секта „Хабад“) нема више никакве шансе!
Додатни разлог да Трампова екипа могуће размишља о приступању БРИКСу, макар, за почетак, у својству посматрача, попут Турске, могла би бити судбина долара, као водеће свјетске валуте, преко кога је хегемонистичка Америка ставила под шапу добар дио Планете. Макар да одложи неизбјежни пад његове супремације, и сврста се бар међу неколико „равноправних“.
У варијанти било каквог чланства САД у БРИКСУ, драстично би се смањила могућност избијања нових ратова на свим континентима, односно претензије моћних у њиховој борби за нове ресурсе. Но, пошто немам намјеру да се кандидујем за савјетника у Стејт Департменту са претпоставкама могућих визија Трампове политике, стао бих са нагађањима и жељама, које су, иначе, својствена новинарској професији.
На политичкој сцени Планете је вишеполарни, нови свјетски поредак, у изгледу, оличен у планетарној организацији БРИКСУ, коме, несумњиво, припада будућност. Савремени политичари, (државницика је, нажалост премало), који то не схватају, немају појма о геополитици. И заслужили су да што прије нестану из ове, некад завидне и страшно одговорне дјелатности. Таква судбина чека огромну већину назаови челника у државама Европске уније!
Ако је неколико лидера највећих и најмоћнијих држава свијета, који то заиста и јесу, да их не именујем, у БРИКСУ, не видим готово ни један разлог, да им се Доналд Трамп, несумњиво човјек с визијом, не придружи! Не само због оног макијавелистичког упутства: „Ако не можеш да побиједиш противника, придружи му се!
Видјели смо да будућем челнику САД сигурно није „у памети“, нешто што би несумњиво било „ван памети“, опсесија владања Планетом Земљом, већ судбина своје државе, САД, зашта се Трамп увјерљиво залаже, па ни избор, уопште, није проблематичан.
Трамп ће, извјесно је, обновити сарадњу са , Западу омраженом и неподношљивом РФ, али је, више пута направио грешку у корацима, означавајући Кину као главног противника и потенцијалног непријатеља! Како и у чему, господине Доналде? Ако нећеш да будеш настављач деструктивне и за многе погибељне досадашње хегемонистичке политике САД?
Ни Русија, ни Кина, које су утемељивачи новог и перспективног свјетског поретка, колико знам, немају декларисане „непријатеље“ на Планети.
Да је жив Хенри Кисинџер, који је, можда, и мимо своје првобитне намјере, пресељавајући хиљаде америчких предузећа у Кину ( због повољних услова пословања и јефтине радне снаге) несумњиво помогао да је Кина данас економско чудо, мислим да би друкчије реаговао.
Поготово што се Трамп, бар декларативно, откачио од америчких претенциозних империјалних амбиција за владање свијетом.
Ако у Кини види конкурента и потенцијално највећег непријатеља, то би значило да се Доналд, као суверениста, није баш до краја одрекао политичко-економске платформе и претјераних империјалних заума својих глобалистичких претходника. И противника. У то не могу да повјерујем.
Поготово што Трамп данас уза себе има, поред већ споменутих, личних визија, и импресивну подршку народа, моћну екпу људи којима се на вријеме окружио, која ће знати да се супростави и да се носи са сатанистичким Владарима из сјенке, који су, осим осталог, свијет довели на ивицу нуклеарног рата!
И у овом тексту поменуо сам неколика разлога због чега је српски корпус масовно и до краја навијао, а онај у Америци и гласао , за Трампа. Не очекујемо ми Бог зна какав реванш. Довољно ће бити, за почетак, да се уради оно што су већ најавили (вјероватно) могућни савјетник за безбједност, Ричард Гренел и Трамп јуниор, да ће САД иселити америчку посаду из базе Бондстил на Космету, 650 војника. То ће, вјероватно, бити дио плана о напуштању више стотина америчких сличних база на више континената.
Било би, наравно, кудикамо боље да САД потпуно угасе Бондстил. Наравно, без рушења, јер ће добро доћи за смјештај српских војника и полицајаца, како је то предвиђено Резолуцијом УН 1244 и Кумановским споразумом. За почетак. То би значило да Срби и без помоћи братске Русије, могу да поврате, у састав Србије, своју ампутирану, некад јужну Покрајину! Баш смо се начекали!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: