САД у озбиљном проблему: Револуција незапослених и безнадежних сасвим реална опција

Економске реперкусије пандемије коронавируса не смеју бити схваћене као обичан проблем који макроекономија може да реши или ублажи, оценио је економиста Бранко Милановић истичући да је истинска опасност пандемије друштвени колапс.

У тексту за часопис Форин аферс Милановић је указао да је “свет суочен са изгледом дубоких промена: повратком на природну односно самодовољну економију која је сушта супротност глобализацији”, пренео је Глас Америке.

Милановић је у тексту навео да такав прелаз није неизбежан, ако би националне владе могле да контролишу или превазиђу текућу кризу у року од наредних шест месеци или годину дана, што би поново вратило свет на пут глобализације.

Указује, међутим, да ако би се криза криза наставила глобализација би могла да се распадне.

“Што дуже криза траје и што су дуже препреке слободном протоку људи, добара и капитала то ће више такво стање ствари изгледати нормално. Формираће се специјални интереси са циљем одржања тог тренда док би даљи страх од још једне епидемије могао да мотивише апеле за остварење националне самодовољности”, навео је Милановић.

По речима угледног економисте, чак и мали захтеви да путници поред пасоша и визе покажу и здравствени сертификат могли би да представљају препреку повратку старом глобализованом начину живота, узевши у обзир колико милиона људи путује.

Он је такође указао да у текућој кризи, људи који нису у потпуности специјализовани уживају предност и да ако сте у стању да произведете сопствену храну и не зависите од јавне доставе струје и воде не само да сте безбедни кад су у питању поремећаји у ланцу доставе хране, струје или воде, већ сте безбеднији од могућности да будете инфицирани.

Милановић је у тексту навео и да би стандардне економске мере требало да обезбеде заштиту људи који изгубе посао и немају на шта да се ослоне, а често немају ни здравствено осигурање, јер тада не би могли да плате рачуне што би креирало каскадне шокове, од принудних исељења до банковне кризе.

“Цена ове болести у људским животима ће бити најважнија и она која би могла да доведе до друштвеног распада. Они који остану без наде, посла и без средстава би лако могли да се окрену против оних који су боље стојећи, јер већ неких 30 одсто Американаца имају нулту или негативну имовину. Ако они буду у очајничкој ситуацији или буду гневни, сцене попут недавног бега затвореника из затвора у Италији или пљачки после урагана Катрина у Њу Орлеансу 2005. би могле да постану уобичајене. Ако би владе морале да прибегну употреби паравојних или војних снага да угуше на пример немире или нападе на власништво, друштва би могла да почну да се распадају”, написао је.

Стога би, нагласио је Милановић, главни или можда једини циљ економске политике данас требало да буде спречавање друштвеног распада.

“Напредна друштва не смеју да дозволе да их економија, посебно богатство финансијских тржишта, оставе слепим према чињеници да је најважнија улога коју економска политика може сада да игра одржање друштвених веза јаким под овим изузетним притиском”, навео је угледни економиста у тексту под насловом “Истинска опасност пандемије је друштвени колапс”.

Бранко Милановић је виши научник у Стоун Центру за друштвено економске неједнакости у пост-дипломском центру CUNY (Универзитета града Нјујорка) и професор у Лондонској школи економије.

Извор: Недељник

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: