Сахранисмо Иванину бебицу
Парох барски протојереј Јован Пламенац
Пише: Протојереј Јован Пламенац
Недавно је било, сјећамо се Иване Мећикукић, храбре Баранке која је са многим својим суграђанима покушала да сачува чемпресе поред барске Гимназије. Борба за живот барских чемпреса убрзо је попримила символично значење борбе за будућност црногорске младежи.
Ивана је мајка двије ћеркице, магистар енглеског језика и постојани, десетогодишњи, члан Бироа рада. Ивана живи у црногорској привредној, моралној и духовној пустоши, зна чије је она недјело, и не пристаје на такав живот и на такву будућност своје дјеце. На насиље барске полиције у њој се узбуркала крв њеног рода, Јоличића из Крњица у Црмници, вјековних црногорских крајишника.
Рекла је полицајцима да је да је трудна, али они су је вукли по тлу. На Сретењење су је привели и одвели у барску болницу. Али, Иванина бебица већ се душом била сусрела са Богом. Ивана и њен муж Александар одољели су искушењу тражења кривца за смрт своје бебице.
У земљи лажи и преваре није лако повјеровати у тврдњу било које државне институције, па ни правосудне, ни полицијске, ни здравствене и што год да они кажу не мора да значи да је тако. Ивана и Александар уважили су достојанство човјека свог покојног дјетета и нијесу се упустили у политизацију његовог страдања. Њихово неповјерење у државне институције веома брзо се показало оправданим: у већ увјежбаној шеми правде црногорског режима, умјесто полицајце насилнике, Тужиластво, и то за кривично дјело, терети – Ивану.
Ивана и Александар одлучили су да своју бебицу сахране. Нијесмо знали да ли је њихова бебица мушко или женско. Имала је само два мјесеца. Недостајало је још седам мјесеци да буде рођена. Знаменовали смо је именом – Мина. Опојали смо Божије створење Мину и положили га у гроб, да својим тјелашцем ту чека Други долазак Христов. И гробару су пошле сузе на очи. Никада још није сахранио нерођено дијете.
У безмало свим државама свијета законом је дозвољено убити дијете до око три мјесеца старости. Довољно је само да то мајка затражи и да потпише свој захтјев. Дјецу коју љекари абортери раскомадају у материци, бацају у канализацију. У Римокатоличкој цркви, у пуно градова свијета, спроводе литије од таквих болница, кланица дјеце, дуж канализације, до њеног исходишта. Све вријеме моле се Богу за душе те дјеце која су убијена у мајчиним утробама и чија тијела се ваљају кроз канализационе цијеви, измијешана са изметом и другим гадостима.
Нерођену дјецу, у далеко већем броју него абортусом, мајке убијају такозваним средствима за контрацепцију, онима која не спрјечавају зачеће дјетета него му не допуштају да се усади у материцу и ту прехрани. Та ситна тјелашца ресорбују се у тијелима њихових мајки. Мајке овог времена тако постају својеврсни канибали.
Вишак дјеце зачете у вантјелесној оплодњи, сву ону која претекну након што неколико њихових браће и сестара усаде у материцу, у болницама чувају у замрзивачима, за случај да таква мајка одлучи да понови поступак вјештачке оплодње, или их бацају. Много дјеце која су на тај начин унијета у материцу у њој умру, „не приме се“.
Ивана и Александар затражили су од патолога да им врати тијело њиховог дјетета. Нијесу пристали да оно буде „медицински отпад“. Мина је човјек, не „плод“, не „дио мајчиног тијела“. Мина није нешто, Мина је неко.
И Ти, читаоче, ако си словесан, помоли се Богу да у Своје наручје прими Минину душу. Помолимо се Богу и да скине скраму са разума родитеља који своју дјецу приносе на жртву Сатани: абортусом, употребом средстава за „контрацепцију“, вјештачком оплодњом… Нека би Минино страдање било жртва пред Богом на спас овоземаљских живота дјеце коју њихови родитељи намјеравају да убију, а Иванин и Александров однос према њиховом нерођеном дјетету примјер који ће пробудити обамрлу савјест родитеља убица своје дјеце.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
sta trudna zena radi na protestima?
А што нетрудни мушкарци или жене нису били на протестима? Требала је претпоставити да ће полиција да насрне на њу, трудну? У каквом поганом систему се то дешава? Зашто бисмо пристали да нас полицајци вуку и туку, зато што тражимо само оно што нам припада? Сваки метар територије мора бити слободан и за трудне и за нетрудне! Слобода се не добија на тацни, слобода се осваја! Једнога дана, кривци морају да одговарају за ово!
Језиво, али истинито. Није ми било добро када сам прочитала текст. То ми је опет дирнуло у ране када сам изгубила двије нерођене бебе. Имам троје дјеце, и хвала Богу на свему што ми је и дао и узео, али за ту нерођену дјецу се молом. И до сржи сам схватила шта о. Јован говори. Све ми се у стомаку окренуло. Нека је покој души малој Мини, а за сваки крст, који Бог намјени човјеку, даће и снагу да га понесе. Драги Ивана и Александре, имате заступника пред Богом и свака вам част на свему!
Јован Пламенац се дрзнуо да удари у зеницу ока сатанистима – жртвоприношење нерођене дјеце на олтар Сотони, под паролом „слобода и права“…
Tuze je oni koji treba da budu tuzeni !Sude je oni kojima ce narod da sudi!U ovoj policijskoj drzavi trudnicama je zabranjeno da imaju osjecaj za pravdu i da se bore za nju mirnim putem ali zato policija moze maltretirati trudnice i ubija nerodenu djecu u njima!OTPOR!
GOSPODE BOŽE pomozi roditeljima bebice MINE ,neka je puste da počiva u miru a oni neka znaju da mnogo nas koji ne žive uBaru žale, tuguju
Потресно опијело жртви палој у одбрани светог дрвећа чемпреса.
Као и разобличавање зла чедоморства.
Браво оче Јоване!
Pokoj Dusi
Neka te cuva i pazi tamo Gore, kada na Zemlji nijesu dali da dodjes!
?_=1541907883
Abortus s potpisom policije,da li je do sada toga bilo,nasilnih abortusa jeste ali ovako javno ne sigurno ,imamo abortuse koje radi drzava legalno uz pristnak roditelje,ima onih koji se moraju izvrsiti jer tako nalazu ljekari,medjutim ima i onih drugih koji se ne moraju i nebi smjeli bit,ali se ipak rade.Ovakav jedan abortus javni nije vidjen ovdje jos ,ali se ponasamo kao da se nije nista dogodilo,cempres je vazniji i politicka dobit od ubijenog djeteta,recite samo da ovo nije sitina,recite slobodno ,ako mislite da je zakljucak netacan……………….,ili ?!
Kod ovog nasilnog od strne policije treba to okarakeristai kao ubistvo s ili bez predumisljaja, zanju oni koji su tu bili prisutni,jer je zena kazu vikala da je trudna,a ako je tako nije jasno sta SUD ceka,koji je nadlezan ? onaj u Baru ili Podgoric,ili se ceka zasijedanje lokalnog parlmenta pa da se odluci sta misli tamo neki delgat njegov rodjak i kum,kako je on s ovim ili onim ,da li je glasac nas( DPS) ili nije,i tako u nedogled.
Ubijanje naroda evo vise od jednog vijeka to je postao obicaj za koji niko ne odgovara,od tada se imaju kao neki parlamenti senati i na kraju kazu demokartija.Bas sinoc ide emisija na ZDF o stanju demokratije u Crnoj Gori Albaniji Makedoniji Kosovu i Crnoj Gori,bas ZDF i Njemci,od svega sto su mogli reci izabrali su ovo sto otac Jovan prica,kakao Crnogrci maltene mrze zensku djecu i nerado hoce ista da im se rode ,hoce abortuse,koliko je ova cinjenica tacan ,nemogu nista tvrditi ali je maliciozna,samo to, inace sve drugo uredu,posto je u regionu o kojemu su pisali sve uglavnom negativno,nasli su za shodno da nas tako okarkterisu to im je nekako bilo najlakse .Ni rijeci o sudstvu i vlasti ,jer je Crna Gora u Nato a to je po njima donijelo emancipaciju i napredak ,tako su rekli!
Zasto se mi uopste ubijamo ,ili zasto se djeca ubijaju,da li je to istorisko nasledje ,ili je navika da se za ubistvo u vecini slucajeva u ratnim desavanjima nije odgovaralo,ako pogledamo podatke u zadnjem Drugom ratu tacno cemo vidjeti da su 80% ubijenih nase djelo nasih predaka,odgovara li ko za to,izneseli ko podatke o tome,povadili neko svoje mrtve ,i ako jeste uz veliku muku, zasto je stradalo ovo malo i nerodjeno dijete od 2 mjeseca,bice da smo postali humaniji kao drzava pa nam je lakse ubijati u utrobi majke nego odrasle,ko je taj PANDUR,kako mu se zove sef,gdje je tu Predsjednik opstine i lokalan vlast,nigdje nema ih,cempresi posjeceni vrtic se nece gradit a zena izgubila dijete, Cakani zadovoljan politickim ucinko i ponovo sve po starom.
Gdje je tu cojstvo junstvo i moral,nema ga samo harbrost i izivljavanje na zeni majci koja je bila trudna,je li to istorisko nasledje, ili smo se poceli radjati kao nasilnici ,mozda, mada tesko,ali nije iskljuceno toliko smo nevine krvi prosuli od abortusa do ubijnje politickih protivnika i svoje brace i kumova da smo na neprijtelje i zaboravili,a ako smo ih ubijali ,razlog je bio materijalni,makaroni samari konji postelje i tako u nedogle.
Da li ce ovo biti prekretnica ili ne tesko je reci,jer smo to vec zaboravili od silnih obracuna klanova i sudjenja za „spas“ drzave ? i Vodje rezima licno.Voli nas narod uniformu a ona je znak roba uvjek bila i ostanuti ce tako ,ali dzaba ,stida se nema, a kada se on izgubi nema crvenila, ali iam krvi do kada?
Grbaljski zakonik je kažnjavao majke koje ubiju bebu bilo rodjenu bilo nerodjenu.