Сајам књига: Представљена монографија манастира Ком
1 min readЊегово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, 25. октобра имао је главну ријеч на представљању двије књиге на београдском Саjму књига. У подне је говорио о нераздвојивој утемељености српске књижевности са богословским наслеђем, похваливши труд аутора доц. др Бошка Миловановића, декана Учитељског факултета у Призрену – Лепосавићу који је у монографији Тумачење књижевног дела са хришћанском тематиком у настави књижевности дао драгоцјеног доприноса у научном и педагошком приступу овој теми.
У 19 часова је била промоција монографије Манастира Ком на којој је изнео развојну путању обнове златног ланца манастира Зетске свете горе и међу њима Манастира Успења Пресвете Богородице на Кому. Посебно је истакао духовно заједништво овчарско-кабларског и фрушкогорског јата манастира са зетским а сви заједно са Атосом и даље манастирима јудејске и египатске пустиње одакле је и потекло монаштво.
Уз Митрополита говорили су и протојереј ставрофор доц. др Велибор Џомић и монах др Павле Кондић.
Прота Велибор је концизно представио структуру монографије истакавши да је она дјело тимског рада научника под уредништвом г. Јована Маркуша. По својој сазнајној вриједности и естетском домету иде у сами врх научних монографија и као таква, узор је за потоње књиге овога типа.
Монах Павле је говорио о њеном мјесту у савременој српској црквеној историографији рекавши да је по свом сазнајном и естетском квалитрету достојна репрезентација црнојевићког духовног наслеђа а тиме и један од знакова нашег распознавања на културној мапи Европе. Направио је двије паралеле: прослављајући 600 година Манастира Ком, задужбине и почивалишта Црнојевића, Митрополија наставља њихово духовно насљеђе објављивањем ове дивот књиге која иде раме уз раме са Октоихом и Псалтиром штампарије Ђурђа Црнојевића из 1493. Друга паралела је брига Митрополита Данила Дајковића у она скудна времена поратног богоборства, седамдесетих година 20. вијека, да се очува и обнови ова древна светиња у којој је и почео своју свештеничку службу 1920. год. о чему су у монографији објављена потресна свједочанства – фотографије и факсимили докумената.
Обилазећи изложбени простор Сајма књига Митрополит је, уз епископе шумадијског Јована и далматинског Никодима, имао бројне сусрете са издавачима, ауторима научних дјела, књижевницима и пјесницима а посебно је било дирљиво видјети мноштво дјеце и младих који су прилазили да га поздраве и усликају се са њиме за успомену.
Извор: http://www.mitropolija.com
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Приједлог да се измјени име па да се зове приморско-црногорски митрополит а не цг-приморски,јер приморско скеднеријско име је ту било раније,а касније крајем 18.в. је додато и цг име!
U tituli mitropolita Danila se ne spominje crnogorsko ime, samo skenderijsko i primorsko. Povjesničar Andrija Luburić u knjizi Porijeklo i prošlost Dinastije Petrović navodi više njegovih pisama i u svima titula je ista. Tako u pismu iz 1704. godine, između ostaloga piše: Danil, božijeju milostiju mitropolit skenderski i primorski [1]. I Johann Georg Kohl u knjizi Putovanje u Crnu Goru opisuje zvono koje je izliveno u Mlecima u vrijeme mitropolita Danila. Na zvonu je pisalo: Daniel Mitropolita di Scanderia ed oltra Marina… anno 1718. [2]
ја додао на хр вики
https://hr.wikipedia.org/wiki/Danilo_Petrovi%C4%87_Njego%C5%A1
а видим у неком Светигоруином издању да је Данило Петр био цг митр. а то не стоји по титули,јесте он био митр Цетињски и митр и Црногорцима али није био цг но скенд,приморски.Тек касније Сава и Василије ту уводе и цг име.
Titula mitropolita Save[uredi VE | uredi]
U tituli mitropolita Save ranije se ne spominje crnogorsko ime, samo skenderijsko i primorsko. Tek od 1777. godine se pored skenderijskog i primorskog spominje i crnogorsko ime
https://hr.wikipedia.org/wiki/Sava_Petrovi%C4%87_Njego%C5%A1
https://library.hungaricana.hu/en/view/CroatianStateArchives_AV_I_16_1914/?pg=234&layout=s