Сајбер катастрофа: Како је једно „љубавно писмо“ заразило 50 милиона рачунара, оборило и Пентагон

Био је то крај радног дана, 5. маја 2000. године. Запослени су се већ увелико спремали да збришу кући, када им се у поштанском сандучету појавио мејл са насловом „ВОЛИМ ТЕ“. Интригантно, романтично – ко ли је љубавно писмо послао? Колега са посла? Сарадник? Аха, ево га и прилог мејла – такође романтичног назива „ЉУБАВНО ПИСМО“. Запослени су масовно почели да кликћу на прилог не би ли сазнали ко је њихов тајни обожавалац и управо тако се пре четврт века проширио најубојитији вирус свих времена.

Да бисмо разумели колико је „љубавни“ вирус био разоран, вратићемо се у време када је интернет још увек био новитет: брзине повезивања биле су јако мале, преузимање неког већег фајла трајало би целу ноћ, а видео записе скоро нико није ни покушавао да гледа. Гугл је тада тек почињао да се развија, друштвене мреже нису постојале, а форуми и четови били су главни начин комуникације.

Безграничне могућности, али и претње интернет пространства

Људи су били одушевљени безграничним могућностима интернета, али нису ни слутили какве све опасности вребају иза наизлгед безазленог линка или прилога у мејлу. И управо су та њихова наивност и технолошка неприпремљеност (или је можда исправније рећи неписменост) отворили пут једном од најозлоглашенијих вируса свих времена, иронично названом „LOVE LETTER“, односно „љубавно писмо“.

„ILOVEYOU“ је био компјутерски црв – врста вируса који се сам шири, користећи слабости оперативног система. За разлику од модерних, веома софистицираних сајбер напада, овај вирус је био изненађујуће једноставан: написан у ВБС (Висуал Басиц Сцрипт), о је користио основне могућности Wиндоwс оперативног система како би заразио рачунар.

Како се активирао вирус „ILOVEYOU“

Довољно је било двапут кликнути на прилог у имејлу и вирус би се активирао. Онда би преписао део фајлова ускладиштених на рачунару, заразио цео систем и, што је најгоре, послао сопствену копију свим контактима из вашег адресара. Дакле, што је више било контаката на компјутеру, то се вирус брже ширио.

У првим сатима након пуштања злонамерног мејла, заражено је на хиљаде рачунара. Већ након четири дана, говорило се о више од два и по милиона заражених уређаја, а убрзо је та бројка порасла на чак 50 милиона. Што је, негде, и логично – па ко не би желео да прочита романтично љубавно писмо од тајног обожаватеља?

Вирус је направио штету од око 10 милијарди долара

Последице ширења вируса биле су катастрофалне. Компаније, државне институције, војне службе – нико није био поштеђен. Међу жртвама су били и гиганти попут Форда, Сименса, па чак и Пентагон. Сервери су им се гасили, системи падали, а важни подаци губили без могућности „реанимације“.

Укупна штета од овог сајбер напада процењена је на око 10 милијарди долара. Губици нису били само у новцу (који су људи и компаније трошили на поправку рачунара), већ и у изгубљеном времену и подацима. Осим тога, многа предузећа морала су да привремено обуставе свој рад како би стала на ноге.

Ко стоји иза озлоглашеног „љубавног писма“?

Творац вируса био је двадесетчетворогодишњи студент из Маниле, Филипинац по имену Онел де Гусман. Завршавао је студије у локалном компјутерском колеџу и као тему завршног рада замислио, ни мање ни више, него вирус. Циљ му је, у почетку, био наиван: да прикупи туђе интернет лозинке и тако се бесплатно повезује на мрежу.

Међутим, експеримент је измакао контроли. Убрзо се у Манили дигла велика потера: полиција је трагала за хакером који је изазвао глобални дигитални хаос. Ипак, иако су га пронашли, ништа није могло да му се стави на терет, јер на Филипинима тада није постојао закон који би овакво дело третирао као кривично, пише руски портал ТекИнсајдер.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: