Сајмон Џенкинс: Имиграција је питање које дијели Европу

Порука шведских изборних резултата је заслепљујућа. Сада постоји доминантно питање европске политике, а то је имиграција. Оно господари Италијом и Немачком. Оно влада у Мађарској и Аустрији. Оно господари од Србије до Скандинавије. Доминира на сваком састанку лидера Европске уније. Оно опседа Уједињено Краљевство, само што је ту забашурено еуфемизмом о „постизању трговинских договора са остатком света“.

Европско скретање ка екстремној десници – или пре снажење емоционалне ксенофобије – било је неизбежно од оног тренутка када је Европска унија кренула ка јединственом тржишту 80–их година прошлог века, укључујућу слободно кретање људи широм континента. Од четири слободе кретања – добара, услуга, капитала и људи – прва која ће да поклекне увек је слобода људи.

Отворене границе и Шенгенски споразум о безвизном путовању дошли су пре масовног кретања јефтине радне снаге из источне Европе, и пре младалачке миграције из Азије и Африке. Пошто географија чини европске јужне границе порозним, нема начина да европске владе, биле оне демократске или аутократске, и даље толеришу неконтролисане границе у оквирима Европске уније.

Једна од ствари које би биле катастрофалне јесте претварати се да је другачије. Организовани и расистички национализам је оснажио у Шведској да искуша пола века либерализма. Стара либерална заблуда – да ће племените идеје на крају придобити пук – обија се о главу на сваким изборима. Ми можемо да поздравимо поморског капетана који се заложио за искрцавање избеглица „због заједничке човечности“, али не можемо да наметнемо његове путнике европским грађанима. Нужно је да постоји паневропски режим, и да помогне полицијама пограничних држава на европским јужним ободима – са обе стране границе – и да регулише и распоређује мигранте који пређу границе.

Али такав режим никада неће бити установљен уколико поједине европске државе не могу да поврате ниво суверености над својим становништвом. Заправо сваки режим зависиће од тога.

Трагично је што ће исход ове дебате – већа европска контрола миграције – готово сигурно негирати Брегзит. У умовима већине британских гласача, миграције немају везе са економијом или царинама или трговинском регулацијом, изузев у врло ограниченом смислу. Ова расправа није о трговини, већ о способности људи да контролишу особености својих заједница и брзину промене. Ми можемо да презремо ту контролу као озваничену задртост, нетолеранцију у неваљалу идентитетску политику. То неће зауставити људе да гласају. За њих, та права су вапај за самопоштовањем и вредностима којима су привржени.

У сваком случају, дебата се не може игнорисати. Ипак британска влада још увек није усагласила брегзитску миграциону политику, изузев очевидног „непријатељског дочека“ према свим придошлицама. Уместо тога, Вестминстер грми о царинама, трговини и Борису Џонсону. Тамо су начисто полудели.

Са енглеског превео: Милош Милојевић

Извор: Гардијан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: