Шако

Пише: Батрић Бабовић 

Дуже од четрдесет година
Сахрањује га моја подина
Опет га дубина васкрсава
Још онај снијег провијава
Са наративима Златопера
Којима се одбранила вјера

Он је одступао вјековима
Прије него је постао рима
Четвородневнога Лазара
Са кандилом поред олтара
Да пламом сагори она зима
Што је у мом сјећању има

Кад је сагорела опет бијели
На путу гдје све се исцијели
Осим моје тиховање млако
Да никад није преселио Шако
Тамо гдје смо се срели давно
Он римама тече сам усправно

И сваке зиме на моја Небеса
Он онај исти снијег протреса
А душа задрхти од неботреса

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: