Александар Саша Ђорђевић: тројке, осмјех, инат (ВИДЕО)

Мајкл Џордан је најбољи кошаркаш свих времена.  Бил Расел има више трофеја, Карим Абдул Џабар више поена у каријери, али Џордан је најбољи. Питање, зашто у тексту о Александру Ђорђевићу почиње са ,,његовим летећим височанством“. Зато што је Џордан, остао у кошарци, на мјесту власника, и генералног менаџера Шарлот Бобкетса (очекује се да се брзо да врате име Хорнетси) , и за сада ради све супротно од онога што је радио као играч. Лош скаутинг, лоше бирани пикови, недостатак тимске игре, најгори скор побједа-пораза у историји НБА лиге. Довољно је рећи Кваме Браун, и завршити причу са закључком. Бити добар кошаркаш, не значи да и кад обучеш кравату и сако, направиш од себе доброг стручњака.

За људе рођених у 80.-им годинама, отприлике истим оним кад је Сале почињао профи каријеру, Ђорђевић је синоним за плејмејкера. Јесте, старији се неће сложити са тим, али тако је са  нама из ,,осамдесет и неке“.

Александар Саша Ђорђевић почео је каријеру у КК Црвена Звезда, послије краће епизоде у КК Радничком, враћа се у црвено беле. Међутим тим са Калемегдана, га се одрекао ако неталентованог играча (ништа чудно за Звезду тих година, и касније са истим епитетом су се одрекли и Драгана Тарлаћа, и једног Предрага Стојаковића, а сви знамо како су ишле њихове каријере). Пут га је навео у Партизан, и ту остаје до 1992. године.  У Партизану је освојио 2 титуле првака СФРЈ, 2 Купа (што није мала ствар, јер је југословенска лига у то вријеме, била међу најјачим у Европи), али сваки навијач Партизана, ће на Салетово вријеме у Партизану одмах да избаци једну ствар. Последњи секунди против Хувентуда у Финалу КЕШ-а ( тадашње Евролиге), Ђорђевић узима лопту,  води је иде ка десној страни терена, и диже се на шут за три поена. Против времена, против шанси, против тада јаког Хувентуда, Сале је погодио шут, и тиме обиљежио наставак своје каријере. Ране деведесете донјеле су и распад СФРЈ-а и грађански рат, и Ђорђевић наставља своју каријеру у Италији, прво за Олимпију Милано, па за Тимсистем. 

Послије прекида санкција СРЈ, 1995. године играло се у Грчкој европско првенство. Иако без правих спаринг партнера, Југославија је тада имала фонд играча да пошаље двије репрезентације, са реалном шансом да се обје нађу у финалу. Само финале донијело је јаку Литванију предвођену Сабонисом и Марчуљонисом. То финале, Ђорђевић, који је у регуларном дјелу давао 10 поена по утакмици, одиграо је на таквом нивоу да је то најбоља партија коју је икад један играч одиграо у финалима првенства. Дао је 41 поен, са шутом за три поена 9 од 12. Репрезентација узима злато, Хрвати напуштају подијум, у Атини се звижди југословенској химни. То није поколебало момке, да буду насмијани, и управо ту главни шраф је био Ђорђевић. Насмијан, весео, ни на шта се није обазирао, анимирао је и саиграче, и малобројне навијаче. Дакле најбоља партија у финалу, али својим понашањем послије и за вријеме утакмице купио је срца свим нама, јер смо с његовим понашањем могли да се поистовјетимо, са пркосом, инатом, али са осмјехом на лицу.

Послије сребра на ОИ у Атланти ( НБА играчи били ипак велик залогај), уследило је европско првенство у Шпанији. Први пораз од неке европске екипе (Италија у групној фази) , ново злато, све је то што пуни статистичке податке. Кад се каже Шпанија, помисли се одмах на меч са Хрватском. Резултат на само пар секунди до краја 62:61 за Хрватску. Сале узима лопту, даје се у шпринт ка кошу, опет ка десном ћошку и линији три поена, диже се и даје за резултат 64:62 за Југославију. Тројка Хувентуду, пресликана, сви крај малог екраа у трансу. Кажу да кад је Едисон Кавани давао голове за Наполи у ЛШ да је сеизмолошки завод забиљежавао мање потресе. У тадашњој Југославији би забиљежио нешто масу више. О децибелима у ваздуху приликом испуштања крика, сваког становника који је гледао утакмице, не треба ни говорити. У историји нашег спорта не постоји већи одушак, већа сатисфакција од те утакмице. Дуго се ,,живи“ али не стаје прича о тој утакмици.

Ђорђевић последњу медаљу са репрезентацијом узима на СП у Грчкој 1998. Већи дио првенства пропустио је због повреде, али је његовим улазком у четвртфиналу против Аргентине, преокренута утакмица. Те 98. последњи пут је махнуо са дочека кошаркаша (дочекивани су и одбојкаши, и ватерполисти и тенисери, али дочеци спортиста уско се у меморији вежу за кошаркаше).

У играчкој каријери, освојио је 3 првенства Шпаније, 3 купа Радивоја Кораћа (пандан данашњем Улеб Купу). Опробао се и у НБА лиги, али Портланд Трејл Блејзерси, нису тих година базирали игру на нападу, већ ан одбрани, па као и многима није му дата права шанса. Поред играчких остаће упамћен и по људским врлинама, јер је увијек био то језгро, нуклеус, она честица која држи све повезано.

И сад се враћамо опет на почетак приче. Ђорђевић је данас званично постао селектор Србије. Преузео је ,,врућ кромпир“ од Дуде Ивковића. Талената има, али нису ни дио оних из 90-их година, Преко свјетског првенства треба изборити учешће на ОИ у Бразилу. Сви знамо какав је играч био Сале, сада остаје да видмо може ли своју неупитну харизму да пренесе ина данашње играче као тренер. На конференцији је већ и показао дио, када је на питање за играче који отказују наступе (90-их је то било незамисљиво), одговиро да ,,ће и пушка да ради ако треба“. Остаје нам да видимо у ком смјеру ће да иде њеова каријера као селектора, а ми му свакако желимо пуно среће, и нада за успјех, до неког новог дочека.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: