Сами на свијету

Пише: Небојша Јеврић

Ко су они који неће да учествују на попису у Црној Гори?
Који су против пописа?
Који се боје да кажу ко су?
Ко су бре они.
Нико. Нико И ништа. Мондијалистички испрдци.
Није 13. јул дан устанка против Италијана.
То је био устанак против Неовисне Црне Горе Секуле Дрљевића.
Сви могу да престану да славе дан устанака само Црна Гора никад.
Неовисна Црна Гора је трајала један дан.
Павелићев миљеник Секула Дрљевић и његов ахбаб Савић Марковић Штедимлија су на Цетињу рехабилитовани.
Остало је само да им споменике подигну.
Да их сахране на Штировнику највећем врху Ловћена јер су то заслужили.
Кад су Црногорци извели похару Куча, геноциде за који никад нико одговарати неће, ти јунаци су клали ђецу у колијевкама.

Однијели су им главе на Цетиње.
Где и данас стоје набијени на коље историје. Навукли проклетство. Још се чује сурови вјетар што дува кроз сашушене лобање као путоказ за Цетиње.
Ти јунаци.
То нису радили ни Турци, ни Њемци.
Било је то проклетство је које су донијели у у град. Са одсеченим главама дјеце из колијевки, са главама стараца у рукама стајали су пред Зеком Малим и чекали да ордење.
Мука ми је док овом пишем.
Бежећи од браће крвника један дио моје фамије се настанио у Тмушићићима, да дивног ли имена за место сад опустело, где су се склонили од владара који је толико зла направио.
Геноцид на сопственим народом.
Клали су се и други народи. Али није забележено у историји света да је неко секао главе новорођенчати и носио владару, добијао медаље за то. Главе браће своје. Свако то дете је светац мученик.
А много воле медаље. Главаровање. Умријећу жељан главаровања. Никад ни преседник кућног савета нисам био.
Оно што су урадили у Бјелопавлићима и Пиперима давно је заборављено.
Није заборавио Тодор Кадић који је Књаза Данила убио у Котору.
Колико је Куча љутих крвника Турака прешло у Ислам.
Куће Кадића су спаљене а они расељени.
Расељавали смо се по читавом свијету.
Држава у чије су темеље одсечене дечје главе уграђене не може бити срећна.
А несрећна је да не може бити несрећнија.
Ко год у у Шумадији, Подрињу,Т оплици каже да није из Црне значи само да довољно није истражио своје порекло. Ако не буде пописа, ако се под одродима и клептомафији спречи попис следећи је 2024. а тада у Евопи неће се пописивати народи него грађани. Црн Арапаин а Француз.
Ничег се монтенегрини не боје више од пописа.
Тек тада ће схватити колико их је мало.
Шта да раде ако се већинска Црна Гора изјасни да говори српским језиком. Залуди им књиге и ћитаби.
Али шта написати о Црној Гори сем да цитирам Миша Вујовића. Шта о Косову а да није Михаило Меденица написао.
Не мора ово нико да подржи али предлажем да сви ми којем у личној карти стоји место рођења Црна Гора организујемо попис у Српској и Србији.
Да напишемо којем народу припадамо. И да свијету обелоданимо колико нас има. Без наше дјеце.
Да има државе то би и урадила.
Попис Срба из Црне Горе којим није допуштено да се тамо пописују.
Да схвате колико их је мало, да схвате, колико их језиком монтенегринским говоре.
Да устану они са псећих гробаље , да стигну мученици са Зиданог моста и Лијевча поља, да се скупимо сви и мртви-неумрли и живи да се пребројимо. Да устану они из јама у које их је братска рука побацала. Да видимо кога има више.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: