Само двије банке у Црној Гори мијењају динаре у евре

Иако највећи број посјетилаца у току љетње туристичке сезоне долази из Србије, само двије банке, од укупно 16 колико их послује у Црној Гори врше конверзију динара у евре.

Динаре мијењају Комерцијална банка АД Будва и НЛБ Монтенегро, па су туристи принуђени или да трагају за пословницама тих банака, или да на љетовање дођу са еврима које размијене у Србији, што је најчешће и случај.

Постоји и опција размјене динара у евре код локалних дилера, али како „Слобода“ незванично сазнаје, курс по којем се конвертују динари у евре значајно је бољи него у Црној Гори, па само ријетки потраже услуге дилера. Такође, за разлику од земаља у региону, у Црној Гори не постоје мјењачнице у којима је могуће размијенити новац, па су туристи и грађани приморани да на конверзију чекају у банкама или да потраже локалне дилере.

Прописима Централне банке, када је ријеч о избору валута које ће конвертовати , банкама у Црној Гори остављене су одријешене руке. У највећем броју случајева банке врше конверзију америчког долара, британске фунте и швајцарског франка.

Туристи из Србије, према подацима Монстата, у априлу су остварили највећи број ноћења, 9,7 одсто, а такође је и важан спољнотрговински партнер, па је тако за период од јануара до априла ове године извоз у Србију износио 27,8 милиона, а увоз 126 милиона евра. Упркос свему томе, банке нијесу препознале интерес привреде и грађана везано за конверзију динара у евре.

Званичне одговоре у којима су навеле да се у њиховим пословницама не може конвертовати динар „Слободи” су доставиле Ерсте, Сосјете Женерал и Адико банка.

Економски аналитичар Предраг Дрецун сматра да су банке које су одлучиле да у своје услуге конверзије валута уврсте и могућност размјене динара у евро, направиле добар пословни потез.

– Чињеница да ће у наредном периоду бити значајно увећан број посјетилаца из Србије и да ће ти људи имати потребу да замијене новац отвара простор за додатну зараду с обзиром на то да је динар стабилна валута. Колико год да је он јак или не, стабилан је, тако да банке конверзијом те валуте штите свој интерес и ослобађају се ризика у случају евентуалних курсних разлика – казао је Дрецун за „Слободу”.

Како су Комерцијална банка Будва и НЛБ Монтенегро, према његовом мишљењу, одлуком да размијењују динаре у својим пословницама направиле добар корак, вјерује да ће у току сезоне остварити и додатни профит, посебно јер немају велику конкуренцију.

– Вјерујем да ће се тај глас брзо проширити, те ће се вјероватно утицати и на остале банке да прошире листу мјењачких валута. Постоји могућност и да се банке одлуче на сезонску акцију, па се у току љета прикључе онима које мијењају динаре. Ту опцију не треба искључивати априори, јер је Србија један од најзначајних партнера када је ријеч о промету услуга и роба – рекао је Дрецун.

Европска правила налажу да је услов да нека држава може да користи евро као своју валуту мора да буде чланица ЕУ и да поштује кључне критеријуме из Мастрихтског уговора који подразумијевају буџетски дефицит на нивоу од три одсто бруто домаћег производа и јавни дуг на ниво до 60 одсто БДП-а, што Црна Гора не испуњава. Тек након испуњавања тих услова стиче се право уласка у Европску монетарну унију.

У извјештајима Европске комисије наглашавано је да је Црна Гора једнострано увела евро 2002. године, те да је то је урађено уз прећутну сагласност европских званичника.

Из ЦБЦГ су раније говорили да не постоји вјероватноћа да ће Црна Гора у току преговара о приступању ЕУ добити захтјев да се укине евро као званично средство плаћања. Исто тако званичници су наводили да би се у случају напуштања евра држава суочила са одређеним ризицима, као што су повећана инфлаторна очекивања, погоршања фискалних дисбаланса, раст сиве економије, смањење страних директних инвестиција и на крају економска рецесија. Државни врх више пута је нагласио да ће тежити да испуни критеријуме за приближавање еврозони и да ће се питање коришћења евра ријешити током приступних преговора.
Ива Стојадиновић

Евро уведен 2000. године

Евро је у Црној Гори замијенио њемачку марку, која је уведена 2000. године, а чијим је увођењем укинут динар. Како је наведено на сајту Централне банке, евро је уведен како би се олакшао промет роба и услуга и међународна комуникација. Са друге стране, од укупно 28 земаља чланица Европске уније, чак девет своју валуту није замијенила евром. То су Британија која је је у процесу иступања од ЕУ, Шведска, Данска, Чешка, Пољска, Мађарска, Хрватска, Румунија и Бугарска, а Црна Гора, тзв. Косово*, Сан Марино, Андора, Ватикан и Монако користе евро, иако нијесу у Европској монетарној унији.

– Као мала, отворена земља жели да има јаку конвертибилну валуту на којој ће заснивати своју привреду и лакше се укључити у европске економске токове. Увођењем евра избјегава се ризик сопствене валуте – наведено је на званичном сајту Централне банке.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: