Само храбро Србијо!
За инат свих „Неверних Тома“, који су прорицали испадање из групе, ,,а што нема Мачвана, Савановића. зашто је Мицов испао, како то да иде Катић“ и остале ,,стручне анализе“ земље са 10 милиона тренера.
Ипак имамо једног, и тај нам је вратио осмјех на лице, натјерао да напољу поправимо кошеве и присјетимо се како изгледа играти баскет. Свака част свим спортистима који нас увесељавају. И Новаку Ђоковићу, и делфинима, и рукометашицама и младим фудбалерима (сениоре још чекамо), и одбојкашима и Јасни Шекарић и Емиру Бекрићу и свима. Али ми смо ипа се подигли, или старали заједно са Салетом, Дивцем, Пеђом, Паспаљем. Они су нам вратили осмјехе послије ратних година.
Сале и даље то ради, сад са друге стране терена. Сад имамо Теа, Богдана, Крлета, Бјелицу. Већ су нас обрадовали, у инат свима, и оних којии су против нас, и оних домаћих ,,објективних“.
Храбро вечерас против Француза, па шта буде. Наши осмјеси сијају више од злата.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
