Само онај ко љуби своју традицију и поштује туђу може да пише историју стране књижевности

Јуче на Филозофском факултету у Никшићу у организацији Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори, Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности и Амбасаде Републике Србије у Црној Гори, организована је промоција књиге „Историја америчке књижевности„, проф. др Радојке Вукчевић.

Радојка Вукчевић у свом писању тако често употребљава метафору гласа за многобројне мушкарце и жене свих раса, орјентација, конфесија, идеолошких и филозофских увјерења. Радојка Вукчевић је савршен примјер како традиционално и савремено, властито и туђе могу да коегзистирају на један лијеп начин, на начин који не руши самобитност ниједног концепта, већ их у прожимању обогаћује и оплемењује“, рекла је проф. др Весна Братић у свом излагању и додала

„Неко ко љуби своју историју, традицију и културу, а туђе поштује може и у коначници смије да се одважи на одговарање једном таквом изазову какво је писање једне историје једне велике књижевности настале на огромном и географски и демокрафски разноврсном простору“.

„Историја америчке књижевности открива врсног тумача и познаваоца америчке литературе. Темељно заснована, амбициозно замишљена, ова књига уз помоћ књижевно теоријске матрице коју ауторка примјењује, доследно и ефектно представља сериозан, свеобухватан и минуциозан преглед америчке књижевности од њеног настанка до савременог доба“, нагласила је доц. др Саша Симовић  и додала:

„Ауторка књиге аналитички сагледава, коменарише, приказује широк дијапанон књижевних и културолошких феномена и праваца“.

Др Весна Трипковић-Самарџић истакла је да ова књига говори о сталној потреби проф. Вукчевић да пружи више од онога што је већ рекла, тј. да не стедећи огромно знање и искуство, понуди нови увод у „дубину и разнородност америчке њижевности“.

Проф. Вукчевић у свом обраћању рекла је да је ова књига посвећена студентима и да се радује што су управо они присутни на промоцији књиге.

„Ја сам у овој књизи хтјела да испричам причу о америчкој књижевности. А то причање приче се стално лајт мотивски понављало када год бих сјела да порадим на тако тешком задатку и има наравно своју историју. Стално су ми одзвањале ријечи Вилијама Фокнере који је стално говорио да он ништа друго и не ради него прича причу о својој Јокнапатафи, а ко год је читао Фокнера, зна каква је његова прича, та на изглед крајње једноставна, а дубока, мисаона и комплекса, мрачна, о болу промјена који се тада дешавао на Америчком југу“, рекла је Вукчевић и додала:

„Док год причамо причу о себи, о нама, о другима, о стваралаштву, ми ћемо опстајати“.

Медијатор промоције је био проф. др Горан Радоњић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: