Само слога кућу гради

Ни­јед­на на­род­на из­ре­ка ни­је уза­луд­на. Сва­ка је као све­ти­ња оста­вље­на у ама­нет потомцима. То што смо ми скло­ни за­бо­ра­вља­њу и не­по­што­ва­њу традиционалних вриједности не ума­њу­је њи­хо­ву те­жи­ну. Јед­на од њих је: Сло­га ку­ћу гра­ди!

И у по­след­њим де­ша­ва­њи­ма у Цр­ној Го­ри је про­шла про­вје­ру ак­ту­ел­ног мо­мен­та на нај­бо­љи мо­гу­ћи на­чин. Иви­ца Стан­ко­вић је по­слао оба­ве­зу­ју­ће упут­ство да се посланик Не­бој­ша Ме­до­је­вић бра­ни са сло­бо­де. Тим чи­ном је спа­сио свој ин­те­гри­тет, ин­те­гри­тет ту­жи­ла­штва и по­ка­зао да се чо­вјек мо­же отрг­ну­ти пип­ци­ма мафијашке хоботнице осли­ка­не у вр­ху кри­ми­но­ге­не по­ли­тич­ке ор­га­ни­за­ци­је ДПС. Мо­же се отрг­ну­ти ако то же­ли и ако же­ли да по­шту­је за­ко­не и прав­ду. Стан­ко­вић је ура­дио још јед­ну ва­жну ствар. Стао је иза ста­ва да прав­да не мо­же и не сми­је би­ти се­лек­тив­на. Ка­да је мо­гло за Ман­ди­ћа и Кне­же­ви­ћа, мо­же и за Ме­до­је­ви­ћа.

Бо­гу хва­ла да је ра­зум пре­о­вла­дао у Цр­ној Го­ри. Бо­гу хва­ла да ће лидери опозиционих пар­ти­ја са сло­бо­де до­ка­зи­ва­ти сво­ју не­ви­ност ко­ја је не­спор­на и Бо­гу хва­ла што је на ово­ме слу­ча­ју ује­ди­нио сву сло­бод­ну Цр­ну Го­ру. Иако ве­ли­ка, ово ни­је по­бје­да са­мо ДФ-а. Ово је по­бје­да свих сна­га ко­је се бо­ре за просперитетну, бољу и жи­во­та до­стој­ну др­жа­ву. По­др­шка ко­ју је Ме­до­је­вић до­био у јав­но­сти пре­ва­зи­шла је оче­ки­ва­ња нај­ве­ћих оп­ти­ми­ста. Ср­би, Црногорци, Бо­шња­ци и сви ко­ји во­ле сло­бо­ду и са­ња­ју је као иде­ал би­ли су ује­ди­ње­ни.

Уред­ни­ци не­за­ви­сних ме­ди­ја „Дан“ и „Ви­је­сти“, ко­лум­ни­сти, НВО сек­тор, пор­та­ли какав је ИН4С, по­ли­тич­ке пар­ти­је из зе­мље и ино­стран­ства, ва­жне ино­стра­не адре­се то­ли­ко су за­та­ла­са­ли јав­ност и на­пра­ви­ли по­зи­ти­ван при­ти­сак на ту­жи­ла­штво да се ова­кав ис­ход мо­гао и оче­ки­ва­ти.

До­ла­зак ми­тро­по­ли­та Ам­фи­ло­хи­ја да да по­др­шку по­сла­ни­ци­ма ДФ-а отво­рио је очи и они­ма ко­ји су их на­мјер­но за­тва­ра­ли пред овом неправдом. Цетињски ис­точ­ник је бла­гим осми­је­хом до­шао да бла­го­сло­ви бор­це за слободу. Њих да бла­го­сло­ви, а Ива­ну Бра­јо­ви­ћу да на­не­се вјеч­ну бру­ку и сра­мо­ту. Оста­ће упам­ћен као је­ди­ни пред­сјед­ник Скуп­шти­не Цр­не Го­ре ко­ји канонског вла­ди­ку СПЦ ни­је пу­стио да уђе у згра­ду. Да му је на вра­та Скуп­шти­не закуцао пред­сјед­ник НВО „Цр­но­гор­ска цр­ква“ Ми­раш Де­де­ић, ши­ром би му вра­та отво­рио. Сли­чан се слич­ном ра­ду­је и тај су­срет би био оче­ки­ва­но ср­да­чан.

Др­жа­ли су се по­сла­ни­ци ДФ-а од­лич­но. Хра­бро, од­луч­но и ср­цем су бра­ни­ли свог са­бор­ца и ко­ле­гу. Али, ни­је­су мо­гли са­ми. По­кре­ну­ли су ри­је­ку незадовољства ко­ја се ка­сни­је уз по­моћ свих нас пре­тво­ри­ла у бу­ји­цу ко­ја кр­чи пут прав­ди и исти­ни. И то је ре­цепт за сло­бо­ду у Цр­ној Го­ри. То је пут ко­јим мо­ра­мо ићи. Пут ко­ји во­ди ка по­бје­ди и па­ду ак­ту­ел­ног ре­жи­ма. Ако раз­ли­ке ко­је има­мо оста­ви­мо по стра­ни и за­не­ма­ри­мо лич­не су­је­те у ко­рист ви­ших ци­ље­ва и ре­зул­та­та, мо­ра­мо по­би­је­ди­ти. Тад Скуп­шти­на не­ће би­ти стре­љач­ки вод који ауто­мат­ски ски­да иму­ни­тет по­сла­ни­ци­ма и пре­по­ру­чу­је њи­хо­ва хапшења већ дом сло­бод­них љу­ди и храм сло­бо­де. А у сло­жној Цр­ној Го­ри нај­ве­ћи иму­ни­тет ће би­ти на­род. Ако на­род поч­не без­ре­зер­вно да нам вје­ру­је, сви ће­мо сви­ма би­ти иму­ни­тет. Ми на­ро­ду и на­род на­ма. За­то у па­мет се, бра­ћо Црногорци, јер са­мо сло­жно мо­же­мо сти­ћи до ци­ља. Са­мо сло­жно мо­же­мо из­гра­ди­ти ку­ћу у ко­јој ће би­ти мје­ста за све и у ко­јој ће вла­да­ти пра­во и прав­да. А са­мо сло­га ку­ћу гра­ди.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: