Samo sloga kuću gradi

Ni­jed­na na­rod­na iz­re­ka ni­je uza­lud­na. Sva­ka je kao sve­ti­nja osta­vlje­na u ama­net potomcima. To što smo mi sklo­ni za­bo­ra­vlja­nju i ne­po­što­va­nju tradicionalnih vrijednosti ne uma­nju­je nji­ho­vu te­ži­nu. Jed­na od njih je: Slo­ga ku­ću gra­di!

I u po­sled­njim de­ša­va­nji­ma u Cr­noj Go­ri je pro­šla pro­vje­ru ak­tu­el­nog mo­men­ta na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin. Ivi­ca Stan­ko­vić je po­slao oba­ve­zu­ju­će uput­stvo da se poslanik Ne­boj­ša Me­do­je­vić bra­ni sa slo­bo­de. Tim či­nom je spa­sio svoj in­te­gri­tet, in­te­gri­tet tu­ži­la­štva i po­ka­zao da se čo­vjek mo­že otrg­nu­ti pip­ci­ma mafijaške hobotnice osli­ka­ne u vr­hu kri­mi­no­ge­ne po­li­tič­ke or­ga­ni­za­ci­je DPS. Mo­že se otrg­nu­ti ako to že­li i ako že­li da po­štu­je za­ko­ne i prav­du. Stan­ko­vić je ura­dio još jed­nu va­žnu stvar. Stao je iza sta­va da prav­da ne mo­že i ne smi­je bi­ti se­lek­tiv­na. Ka­da je mo­glo za Man­di­ća i Kne­že­vi­ća, mo­že i za Me­do­je­vi­ća.

Bo­gu hva­la da je ra­zum pre­o­vla­dao u Cr­noj Go­ri. Bo­gu hva­la da će lideri opozicionih par­ti­ja sa slo­bo­de do­ka­zi­va­ti svo­ju ne­vi­nost ko­ja je ne­spor­na i Bo­gu hva­la što je na ovo­me slu­ča­ju uje­di­nio svu slo­bod­nu Cr­nu Go­ru. Iako ve­li­ka, ovo ni­je po­bje­da sa­mo DF-a. Ovo je po­bje­da svih sna­ga ko­je se bo­re za prosperitetnu, bolju i ži­vo­ta do­stoj­nu dr­ža­vu. Po­dr­ška ko­ju je Me­do­je­vić do­bio u jav­no­sti pre­va­zi­šla je oče­ki­va­nja naj­ve­ćih op­ti­mi­sta. Sr­bi, Crnogorci, Bo­šnja­ci i svi ko­ji vo­le slo­bo­du i sa­nja­ju je kao ide­al bi­li su uje­di­nje­ni.

Ured­ni­ci ne­za­vi­snih me­di­ja „Dan“ i „Vi­je­sti“, ko­lum­ni­sti, NVO sek­tor, por­ta­li kakav je IN4S, po­li­tič­ke par­ti­je iz ze­mlje i ino­stran­stva, va­žne ino­stra­ne adre­se to­li­ko su za­ta­la­sa­li jav­nost i na­pra­vi­li po­zi­ti­van pri­ti­sak na tu­ži­la­štvo da se ova­kav is­hod mo­gao i oče­ki­va­ti.

Do­la­zak mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja da da po­dr­šku po­sla­ni­ci­ma DF-a otvo­rio je oči i oni­ma ko­ji su ih na­mjer­no za­tva­ra­li pred ovom nepravdom. Cetinjski is­toč­nik je bla­gim osmi­je­hom do­šao da bla­go­slo­vi bor­ce za slobodu. Njih da bla­go­slo­vi, a Iva­nu Bra­jo­vi­ću da na­ne­se vječ­nu bru­ku i sra­mo­tu. Osta­će upam­ćen kao je­di­ni pred­sjed­nik Skup­šti­ne Cr­ne Go­re ko­ji kanonskog vla­di­ku SPC ni­je pu­stio da uđe u zgra­du. Da mu je na vra­ta Skup­šti­ne zakucao pred­sjed­nik NVO „Cr­no­gor­ska cr­kva“ Mi­raš De­de­ić, ši­rom bi mu vra­ta otvo­rio. Sli­čan se slič­nom ra­du­je i taj su­sret bi bio oče­ki­va­no sr­da­čan.

Dr­ža­li su se po­sla­ni­ci DF-a od­lič­no. Hra­bro, od­luč­no i sr­cem su bra­ni­li svog sa­bor­ca i ko­le­gu. Ali, ni­je­su mo­gli sa­mi. Po­kre­nu­li su ri­je­ku nezadovoljstva ko­ja se ka­sni­je uz po­moć svih nas pre­tvo­ri­la u bu­ji­cu ko­ja kr­či put prav­di i isti­ni. I to je re­cept za slo­bo­du u Cr­noj Go­ri. To je put ko­jim mo­ra­mo ići. Put ko­ji vo­di ka po­bje­di i pa­du ak­tu­el­nog re­ži­ma. Ako raz­li­ke ko­je ima­mo osta­vi­mo po stra­ni i za­ne­ma­ri­mo lič­ne su­je­te u ko­rist vi­ših ci­lje­va i re­zul­ta­ta, mo­ra­mo po­bi­je­di­ti. Tad Skup­šti­na ne­će bi­ti stre­ljač­ki vod koji auto­mat­ski ski­da imu­ni­tet po­sla­ni­ci­ma i pre­po­ru­ču­je nji­ho­va hapšenja već dom slo­bod­nih lju­di i hram slo­bo­de. A u slo­žnoj Cr­noj Go­ri naj­ve­ći imu­ni­tet će bi­ti na­rod. Ako na­rod poč­ne bez­re­zer­vno da nam vje­ru­je, svi će­mo svi­ma bi­ti imu­ni­tet. Mi na­ro­du i na­rod na­ma. Za­to u pa­met se, bra­ćo Crnogorci, jer sa­mo slo­žno mo­že­mo sti­ći do ci­lja. Sa­mo slo­žno mo­že­mo iz­gra­di­ti ku­ću u ko­joj će bi­ti mje­sta za sve i u ko­joj će vla­da­ti pra­vo i prav­da. A sa­mo slo­ga ku­ću gra­di.