Sandulović: Beba Popović je politički grobar doveden da montira afere u Crnoj Gori
1 min read
Predsjednik Republikanske partije i bivši savjetnik pokojnog premijera Srbije Zorana Đinđića, Nikola Sandulović, kazao je da je Vladimir Beba Popović grobar svih političara, te da je najbolji primjer za to ubistvo Đinđića.
On je za portal IN4S rekao da je Popović sada glavna kopča između Mila Đukanovića i Aleksandra Vučića, koji su sklopili savez ne iz ideoloških, već isključivo iz privatnih interesa.
Sandulović tvrdi da je Popović doveden u Crnu Goru kako bi montirao afere.
- Ko je kopča izmeću Vučića i Đukanovića, s obzirom da se zna da je Đukanović svojevremeno bio saveznik Đinđićevog DS-a?
Ovo je pitanje koje je zapravo početak i kraj svih zakulusnih radnji i protivzakonitih mahinacija i manipulisanja istinom i zakonom. Ono oko čega će se cijela opozicija u Crnoj Gori složiti sa mnom jeste da je upravo jedna osoba slobodno ću se izraziti – kriva za poznanstvo (i sve ono što proizilazi iz toga) Vučića i Đukanovića (kao i vezu Đukanovića i Đinđića) je upravo najveći manipulator istinom – Vladimir Beba Popović. To je osoba koja se, služeći se lažnim predstavljanjima o svojoj važnosti u inostranstvu, infiltrirala i približila organima u vlasti sa jednim jasnim i određenim ciljem – ličnim bogaćenjem, stvaranjem afera, urušavanjem društvenih vrijednosti kao i ličnim zalaganjem za odvajanje Crne Gore od Srbije. Na žalost će se, kako Đukanović tako i Vučić, kasno uvjeriti u pogubnost druženja i pravljenja poslovnih aranžmana sa Vladimirom Bebom Popovićem.
Pokojni Đinđić je, na žalost, to već platio glavom. Sjeme zla i razdora kako u Srbiji tako i u Crnoj Gori je zapravo ovaj jedan mogu slobodno da kažem priučeni i nesvršeni kelner. Ako su Srbija i Crna Gora spale na savjete jednog takvog nazovi čovjeka, onda nije ni čudo dokle smo svi zajedno došli. On je u svijetu već poznat kao politički grobar svakog političara kome se približio samo se to još na ovim prostorima ne govori javno. Naša služba u Republikanskoj partiji koja se bavi posebno mahinacijama Vladimira Bebe Popovića ima saznanja da je bio umiješan kako u kiparsko pranje novca, tako i sa kompromitujućim čekovima Federal Reserve Bank u iznosu od oko 400 miliona dolara. Prateću dokumentaciju povodom tog slučaja smo već proslijedili EU i direktno Americi.
- Da li su vam poznate kriminalne aktivnosti koje je u Crnoj Gori sprovodio Đukanović sa saradnicima iz Beograda?
Nijesu mi poznate kriminalne aktivnosti Đukanovića u Beogradu, niti su mi poznata lica sa kojima bi on to mogao da sprovede. Ako bi postojala i jedna osnovana sumnja za tako nešto za eventualne saradnike po tom pitanju bih upravo označio kao glavnog Bebu Popovića. Ako bilo koji državni organi i institucije sumnjaju da postoji bilo kakva kriminalna aktivnost Đukanovića po Beogradu, ja bih im predložio samo da dobro obrate pažnju na Bebu, jer bi on bio putokaz i odgovor na sve iz prošlosti i sadašnjosti. Uostalom, taj čovjek je bio infiltriran i povezan sa kriminalnim miljeom poznatijim kao Zemunski klan, koji je, na žalost, došao glave pokojnom premijeru Đinđiću, a upravo je taj Beba Popović bio onaj koji je pola sata po ubistvu premijera donio slike i nedvosmisleno utvrdio i unapred osudio počinioce. Pitam se kako to nije znao dva sata pred ubistvo nego je znao ko su ubice pola sata poslije ubistva.
- Kako komentarišete veze između Đukanovića, Vučića i Subotića?
Komentarisati veze između troje ljudi koji trenutno čine vlast i tijesno sarađuju sa vlasšu iziskuje jednu ozbiljnu i detaljnu analizu kako prošlih tako i sadašnjih događaja na ovim prostorima.
Sama veza između Đukanovića i Vučića je neprirodna. Prvo po političkoj prošlosti koja ima svoju posebnost u različitosti političkih ideja koje su zastupali. Naime, ako postoji bilo kakva saradnja između njih dvoje, to može samo da bude na poslovnom planu, nikako ideološki. Ono što povezuje sva tri pomenuta lica, po mom mišljenju, može samo da bude prouzrokovano ličnim interesima, nikako političkim .
Stanje u medija u Srbiji. Da li postoji cenzura i kako se ona sprovodi?
Svi se sjećamo perioda kada je Vučić bio ministar informisanja i kako je u to vrijeme prolazio pokojni novinar Slavko Ćuruvija. Sjetite se onog medijskog linča , drakonskih kazni, zatvaranja lista i štamparije, što je sve rezultiralo brutalnim ubistvom u prisustvu njegove supruge ispred njegove kuće. Nemojte da zaboravite i kroz kakav je medijski linč prolazio isto u to vrijeme pokojni Đinđić. Izjave tadašnjeg ministra informisanja Vučića ne bih komentarisao, jer je to više nego degutantno i primitivno. Ako uzmemo u obzir ove očigledne događaje iz tog vremena onda je i više nego očigledno da je ovo sadašnje stanje u medijima očekivano.Cenzura je najstrašnija otkad postoje slobodni mediji u Srbiji, a ucjene i strah su postale glavno oružje u rukama aktuelnog premijera. Uzmite u obzir kako je prošla Olja Bećković koja se usudila da mu se suprotstavi, kako je prošao dnevni list Tabloid i njihov glavni i odgovorni urednik Milovan Brkić, kao i njegovi saradnici – novinar Predrag Popović, Višekruna ĐorĐe i Milan Malenović. Imamo čisto režimske novine koje direktno uređuje aktuelni premijer kao što su Kurir, Afera, Informer, Naše novine…Ostale novine po direktivi preuzimaju već unaprijed objavljene tekstove u pomenutim novinama. Uzmite samo još primjer medijskog linča kroz koji sam lično prošao samo zato što sam se usudio da oformim jednu pravu opozicionu partiju kao što je Republikanska partija i da u Londonu ponudim očigledan dokaz Vučićevih prijetnji upućenih meni preko njegovog glasnogovornika, aktivnog službenika BIA-e. U Srbiji ne postoji nijedan opozicioni list i nijedna televizijska kuća sa nacionalnom frekvencijom koja smije i može da objavi bilo šta loše o Vučiću.
Bravo danilo samo ti nastavi da citas opozicionu pobjedu i informer davno smo to zakljucili.
Ti nastavi da držiš ULAR za bolje i niste!!! Vama i NEPOMEN dobar kad prdi u vašu tikvu !!
Beba i Sandul su iz iste štenare!
Danjo dobra je pobjeda i informer to su tvoje novine koje citas.
Čitam sve ,pa formiram SVOJE mišljenje, i ne trčim ni za kim ko brav na šaku soli!
Ako Sandulovićevim riječima o medijskom mraku i akterima istog, dodamo još RTS i nadasve Pink onda se slika prilično kompletirala.
Imamo čisto režimske novine koje direktno uređuje aktuelni premijer kao što su Kurir, Afera, Informer, Naše novine…Ostale novine po direktivi preuzimaju već unaprijed objavljene tekstove u pomenutim novinama.
Mrak neće ugasiti Dan
A ima li većeg MRAKA od Dan-a ??????
a kod nas uvjek neki drustveni otpad…
Beba je zlo, izbačeno iz Srbije na ovaj ili onaj način, pa da mi muku mučimo sa njim
Beba Popovic covjek koji je zivota kostao Djindjica
UKRŠTANJE ĆURANA, MAFIJE I GELA ZA KOSU
Ko je danas nekadašnji Bog iz Jagodine? Šta može? Šta ume? Čime će se baviti do kraja svog bednog života?Ima jedna beba iz Jagodine sa lojem u kosi. Poseduje koaliciono lice Hitlera, Tuđmana i Ksenije Pajčin. Rođena majka vezivala je bebi portiklu na vrh glave i hranila ga ispod. Ni ona nije mogla da ga gleda! Znala je, jadna, šta je rodila. Kad takvo stvorenje danas, u razgovoru za strane novine, tvrdi da su bez greha samo Kofi Anan i on, a znamo da je gnječio Srbiju kao da joj nije rod, takav poremećaj mora da je rezultat obrnute evolucije. On hoće ponovo da postane majmun! Ko sam ja da ga u tome sprečavam?
No, nije problem što ćuran hoće da bude majmun. I to drekavac. Ili ništa! Problem je što on oličava soj humanoida u čijem je prisustvu neučtivo biti normalan. Recimo, da sad ustane, Đinđić bi reprizno šutnuo u dupe Lakiranu Bubašvabu. Odavde do Beča. Ne zbog toga što je Ćuran, metaforično, njemu odrubio glavu. Što je pripremio njegovo streljanje. Degažirao bi ga zbog ponovljenih laži da je Đinđić, posle smrti, primio natrag čoveka kojeg se za života javno odrekao. Fuj. Kakav skot. Kakav vudu spektakl prizivanja duha za vedoka.
Šta drugo da radi ovako odbačen, poražen. Nikom potreban, svakom teret. Bivši čovek. Karikatura negdašnjeg silnika. Ostala je samo strašna količina nesreće koja se odmara u mozgu ovog Jagodinca. Tu nesreću, ludački ambiciozno, hoće ponovo da prostre iznad Srbije. Zaludna posla neizlečivo nečastivog.
Batlerska duša
Briga mene koliko je kose presadio. S kojeg mesta je uzimao pelcer i kaleme i zašto je sada đubri lojem. Ne smeta mi što je konobar. Nisam ja šef sale pa da gledam šta krade. Ne istražujem je li za milione švercovao naftu iz Makedonije. Priznajem kad pogrešim. Recimo, niko ga u Srbiji ne pomene sem ovako: „Ona pička, beba“, „Ona pička od bebe“. Mišljah, biće da je promenio pol, ne bi li bio sam svoja žena. Sa ovakvom sujetom samo on zaslužuje sebe onu. Nisam se obazirao na ogovaranja da Lakirana Bubašvaba za 13 godina slobizma nije dala jednu jedinu javnu izjavu protiv Miloševića. Ne postoji. Nema. Ali, otkad je Sloba pao, Ćuran mu junački jeba’ mater.
Nijednom nisam proveravao kako se Lakirana Bubašvaba obogatila u vreme slobizma. Pa cela Srbija zna da je u taj vakat samo DB davao licencu za bogaćenje. Morao si biti ili doušnik ili politički partner vladajućih. Ili oboje. Izgleda da je Ćuran kontradiktorna ličnost. Emocionalna opozicija. Ali, finansijski, vlast. Zato se ne upuštam u glasine po Jagodini da je njegov brat pametniji deo tandema. Ali zbog zavičajnog akcenta nikada nije bio u gostima kod brata koji je odjednom postao rođeni Beograđanin od svog punoletstva. Briga me i ne čini mi se važnim kad, ritualno, beba popravlja kosu Đinđiću, čisti mu revere i pred svima mazno kaže, kao da je Ašok Murti: „Bože, Zoki, toliko puta sam te molio da ne oblačiš tu košulju uz takvo odelo.
„Batlerska duša. Isto to je radio dvojici pre Đinđića. Bio bi idealan da vodi, sa Snežanom Dakić, emisiju „U trendu“.
Ne verujem da je Ćuran pretio poznatom i bogatom Srbinu tražeći da od njega kupi kompaniju za trista miliona. Ako voli da bude živ. Prazna je priča i da je već imao strane kupce za tri puta više para. Nije on takav čovek.
Još manje verujem da je baš on, uz pomoć Čede, srušio docniji plan Živkovića o prodaji te iste kompanije. Zna se ko ima pravo na proviziju. Ovo je uređena država. Ne mogu, bez ograde, da prihvatim novinarske bajke da je nogama otvarao vrata tri televizije i uređivao ih telefonom. Naravno, je l’ da, nije psovao Sušu i pretio ubistvom jednom bivšem novinaru. Ne verujem, takođe, analitičarima kako Vrhovnom medijskom Inkvizitoru niko nije smeo da objavi sliku niti da ga pomene punih šest meseci?!
Ne smeta meni njegovo mucanje. Tako je počeo i Demosten. Uz aneks da Grk nije mucao u mislima. Šta fali tračarijama da je Ćuran sa Malim jazavičarskim Gebelsom uređivao dve stranice fašističkog dnevnog listića iz Podgorice. Sem da su tračevi tačni. Koještarije su priče o njegovim odelima i cipelama. On zna zašto svoju strukturu mora da prekrije bogatim ruhom. Problem je što svi to znamo. Još gora stvar su gradska šaputanja da Ćuran ima omiljeni vibrator. Ali ne za partnerku već za autokljukanje. Jebi ga, ovo su moderna vremena.
Ima i on pravo na hobi. Nije moja stvar što na slikama pozira odlučno muški. Otprilike, kao Naomi Kembel. Ne tragam za glasinama – ko je umesto njega polagao ispite. Ne zameram ni što ima rožnate dlanove. To ukazuje na poreklo od roda papkara. U demokratskoj Srbiji svako može da bira pretke. Njegova je stvar što njegovi gospodari nisu videli koliko ih mrzi. Valjalo je blagovremeno prepoznali ovcu prerušenu u ovcu. Tačno je da ponekad nostalgično mislim o vremenima kad je Ćuran pravio Zoranu, Miši Beku i meni najbolje sendviče u gradu. Za nagradu, kada smo nas trojica razgovarali o politici, nismo ga puštali u sobu. Izuzetak, samo da unese savesno i pedantno naoštrene olovke. Baš sam sa jednom takvom olovkom ispisao Zoranu slogan „Pošteno“.
Za sve ovo ima deset živih svedoka.
Ali, sve su to koještarije. Stvari nižeg reda. Komika. Odbijam da se bavim onim što Ćuran jeste. To je njegov usud. Njegov sam smrtni i doživotni neprijatelj zbog onoga što je, kao Čovek broj Dva, radio u politici. Dok mogu, goniću ga zbog toga. Zbog tri državna udara koja je predvodio ili u njima učestvovao. Tu se videlo šta sve on jeste.
Prvi državni udar: privatna grupa preuzima kontrolu nad Demokratskom strankom i DOS-om. Ćuran je zvanično prvi čovek i ideolog te bande. U sveukupnoj oficijelnoj hijerarhiji moći odmah iza vođe. Drugi državni udar: raskid Koštunice i Đinđića. Taj razlaz jeste politički, ali u biti on predstavlja akt unutrašnje okupacije Srbije od strane privatne bande. Cilj: nesmetano poslovanje sa mafijom, distribucija donacija, uvoz roba i mašina, privatizacija, poslovni prostori. Đinđić pokriva politiku, ali sve konce tokova novca, policije, mafije, medija drži Lakirana Bubašvaba. Ćuran postaje gospodar života i smrti u Srbiji. Neki su platili glavom što nisu u takav poredak moći verovali. Drugi su samo oteti i otkupljeni.
Koštunica je takvom planu predstavljao neprelaznu prepreku. Ne možeš da ga kupiš. Ne možeš da ga zaobiđeš. Ne smeš da ga ubiješ. Tada, birajući između novca i mafije, sa jedne, i legalnosti i parlamentarne većine, sa druge strane, banda je nemilosrdno izvela puč u parlamentu, vladi i DOS-u. Koordinator cele akcije – Ćuran. Srpska vlada tada postaje emisija Džerija Springera. Sve bolesnik do bolesnika. Mafija postaje partner državi. Krhke institucije su razbijene. Vlast i moć isisani su iz legalnih tokova i predati u ruke bandi koja crta sudbine ljudi i broji novac. Sve postaje zavisno od volje petorice. Takav sistem – demokratski totalitarizam nikada u istoriji Evrope nije, pre ovoga, napravljen. Strani ambasadori cinično kažu da su, birajući između lopova i nacionalista, izabrali lopove za partnere. Ostalo je istorija.
Đinđiću nije bilo spasa od časa kad je Lakirana Bubašvaba postala zaštitni znak, simbol, čuvar pečata i trezora njegove politike. Najpre su okupirani mediji počeli da gunđaju, onda Demokratska stranka, građani, stranci, DOS, biznismeni. Umesto da se sam povuče, Ćuran je zategao omču oko Zoranovog vrata. Preostalo je samo da se izmakne hoklica. Tako je ovaj skot odredio političku i ličnu sudbinu čoveka u kojeg se glasno zaklinjao i još glasnije ridao na grobu. Tragično je što nekoliko meseci pred sudar sa sudbinom Đinđić shvata kakvu mu štetu nanosi Jagodinac i kakve su njegove prave namere. Tada ga Zoran isključuje sa svih funkcija. Uključivši i onu glavnu, svog prijatelja i batlera.
Sve je bilo kasno. Ovo stvorenje, dobitna kombinacija sadiste i mazohiste, izolovao je Đinđića, osamio ga i ostavio bez ozbiljnih političkih saveznika. Sejao je oko sebe mržnju. Dobijao je gnev. Đubrio je Srbiju gramzivošću. Odgovor je bio prezir. Polivao je zemlju spletkama. Stigao je otpor normalnih ljudi. Na svom vrhuncu, stigao ga je kraj. Nije pomogao ni Treći državni udar, posle tragičnog streljanja Đinđića. Ćuran, smenjen Đinđićevom voljom, naprasno se pojavljuje u Beogradu i preuzima svu moć u vladi. Praktično vodi akciju u kojoj se hapsi oko 15.000 ljudi, suspenduju zakoni, uništava svaka građanska i medijska sloboda.
Sadistički uživa u hapšenjima, bestijalno ih najavljuje. Mene hapsi preko „Politike“. Šta je to što je policija saznala posle likvidacije premijera a nije znala za njegovog života? Koga od optuženih nisu poznavali? Ko nije dolazio u vladu ili na viski oko bazena?
Privatna grupa lopuža, kao centralni organ sistema, uništava konkurenciju u obliku jedne mafije, mahom sve njihovi bivši partneri, što za svoj račun, što za račun „svoje“ mafije. Vanredno stanje jedino je u kojem se osećaju sigurno, u kojem niko ne sme da ih pita „Zašto rade to što rade“ i „Što to nisu ranije radili“? Nindže sa maskama i heklerima čekaju njihov mig. A što sve to nije moglo ranije? Kome sve nije odgovaralo da Đinđić ostane živ? Ko se nije složio da bude izbačen iz poslova, udaljen od moći i od kase? Ko? Koji je to među njima verovao da je on stvorio Đinđića? Da je on glavni čovek ovog režima, a ne premijer. Da se bez premijera može, ali bez njega ne. Pa ko živ, a ko mrtav.
Na čelu gigantske mašinerije laži i halucinacija, opijen od moći, bolestan od sujete, tragikomični megaloman, duboko nesrećan zbog sopstvene nesigurnosti, beba ulazi u kliničku fazu finalne političke bolesti. Srbi počinju da pričaju i to je bio kraj. Osnovno pitanje – kakav je to lek dugovati svoje zdravlje bolesti? Zar smo prošli kroz ove decenije, kroz ratove i atentate, kroz bombardovanja i nadanja, kroz žrtve i teror, sve to da bi ovaj Crnogorac, kako sad sebe naziva (misleći da će se to dopasti Milu), vladao Srbijom? Za normalne, to je uvreda ravna Kosovu. Srbi, koji ne pripadaju ovom bolesnom, poremećenom bratstvu otimača, razbili su nosioce kovčega – sem jednog koji svojom voljom nikada nije ni bio član njihovog bratstva, uništili grupu koja je Srbiju uzela za taoca i odrubila joj glavu. To je najpre uradila sama Demokratska stranka, familija pokojnog premijera, mediji, a onda i vaskoliko srpstvo. Svi su shvatili da je spodoba samo fabrika tuđih nesreća. Da luči propast svemu što dotakne i svakome koga sretne.
Napolje, skote, marš, pizdo!
Ćuran je sa sobom povukao ne samo Đinđića. Ne samo DOS. Ne samo vladu Srbije. Ne samo pet godina života Srbiji. Gotovo je uništio stranku držeći je pod prinudnom upravom. Još gore. Da je potrajao, bio bi na pragu uspešnog projekta da ovde uništi svaku NORMALNOST. Da zarazi ovaj svet svojom bolešću. Da ljudi poveruju kako jeste moguće da takav mitoman bude najmoćniji čovek Srbije. Da je moguće napraviti državu od bilborda i mafije. Da ponovimo ono što smo smatrali prošlim. Samo ovaj put pod parolama „demokratija“ i „Evropa“. Ali, Srbija jeste čudo. Stigao je odgovor nacije. Presuda je bilo jednostavna. Ćuran je, po drugi put za godinu dana, najuren. Učtivo je rečeno. Napolje, skote! Marš, pizdo! Gubi se, razbojniče!
Ova beda danas, to vam je prava dimenzija Lakirane Bubašvabe. Sad se vidi da Ćuran ne funkcioniše bez gazde. Ko je danas nekadašnji Bog iz Jagodine? Šta može? Šta ume? Čime će se baviti do kraja svog bednog života?
Vibratorom. Lajanjem. Očajem. Kuknjavom. Neka crkne u svom jedu, čemeru i bolu. Neka se uguši, skot, od sopstvenog splina. Ovako znojav, debeo i neobrazovan – a još iz Podujeva, nisam uradio bogzna šta u srpskom novinarstvu. Ali, jedno je moje. Ja sam Ćuranu medijski otkinuo glavu! A on je Zorana koštao života.
Ja sam njemu strgao tu masku da Srbi vide kako taj čovek nema lice. Ni ono iza lica. Da vide i zapamte i oni malobrojni koji su verovali da najomraženija beba decenije može biti išta više od ovoga. U politici – slepac. U moralu – pokvarenjak. U ekonomiji – haračlija. U biznisu – mafijaš. U životu – skot. U mentalitetu – skorojević. U strukturi – nitkov. U genetici – nedovršen čovek.
ALEKSANDAR TIJANIĆ
https://www.youtube.com/watch?v=SksWZl33GSg#t=172
Nego šta nego grobar. Tamo gdje on umiješa svoje prste – tu nema sreće. Ali današnja Crna Gora zaslužuje da joj takvi kroje kapu.