Санкције Русији: „Мож’ да бидне али не мора да значи“

Од два чувена питања без одговора од када је Свијета, једно још увијек нема одговор! На прво питање: што је било прије – кокошка или јаје- одговорио је један генетичар тврдњом да је прво било јаје па се из њега родила кокошка (јер биолошка јединка не може током живота мутирати у нешто друго него се мутације догађају само на нивоу заметка). Али, како да све овце буду на броју а вуци сити – метафорично питање је сад: без одговора када су санције Русији у питању!

Да не влада општа амбивалентност и конфузија у свијету око питања санкција према Русији, Игор Лукшић (Ђукановић) би вјероватно јурнуо онамо куд и НАТО (прије свих) па тек онда консултовао и ЕУ. Овако, пошто се окренуо око себе и видио да се нико није залетио у праве санкције већ само симболичне, Лукшићу је из уста изашо чак и један полу-мудар став: 

,,Истичемо да Црна Гора није увела санкције ни према Украјини, ни према Русији, нити је то било предмет разматрања, већ подсјећамо да је ЕУ после усвојених закључака од 3. марта увелa посебне рестриктивне мјере према једном броју појединаца…Црна Гора, свакако, није земља која може утицати на начин рјешавања поменуте кризе, али још једном изражавамо легитимну забринутост да њено пролонгирање носи потенцијалне реперкусије на економска кретања“.

Зашто полу-мудрост? Зато што је дио изјаве „да то није било предмет разматрања“ (санкције) ван сваке „вањске“ памети? Није било питање чијег разматрања? Није ваљда да у Министарству Вањских нису разматрали питање санкција када је то сада првенствено питање свих свјетских канцеларија иностраних послова?
Збуњеност је општа па би сви да симболично – „но, но, не ради се тако!“ Русији, крсте „САНКЦИЈЕ“.

Ево што вели европска министарка иностраних послова Ештон: „Црна Гора и Албанија су међу шест земаља ван Европске уније које су се придружиле санкцијама ЕУ против бившег председника Украјине Виктора Јануковича и чланова његовог режима“, исправљајући тако претходно објављену вијест да је Црна Гора увела санкције Русији.

Норвешка и Лихтенштајн, које нису чланице ЕУ, али су у саставу Европске економске заједнице, такође су се придружиле санкцијама!

Дакле ни сама ЕУ не зна што примјењује као „казну“ Русији а камо ли Црна Гора!? Ако „Само слога Србина спасава“, онда „Само срећа Црну Гору спасава“! Да су се којим непромишљеним и опасним случајем НАТО земље (прије свих) па онда ЕУ одлучиле за стварне и озбиљне САНКЦИЈЕ Русији, Лукшићеви „Вањски послови“ направили би тешку грешку Црне Горе и онда би,нажалост, било СТВАРНО: „да то није било предмет разматрања“, ВЕЋ ПОСЛУШНОСТИ.

Јуче (20.марта) је амерички предсједник најавио да ће примјенити „нове санкције“ према Русији, упозоравајући руску страну да не предузима нове акције које би погоршале стање у Украјини. Обама је рекао да је већ проширио санкције против руских функционера већ потписаним декретом и то онима који су у блиским односима са руским вођством и против једне банке која нуди услуге санкционисаним особама!

Њемачка канцеларка Меркел је такође реторички била оштра изјавом да ће и ЕУ примјенити додатне санкције Русији, али наглашавајући „ако би се ситуација у Украјини погоршала“!

Осим тога, отказан је и билатерални самит ЕУ-Русија предвиђен за јун али засада економске санкције су само „на клупи за играче“ крај терена. У игри су велики интереси са Русијом да би се свијет залетио у сопствену штету и зато би добро било да у црногорским вањским пословима ипак „то буде предмет разматрања“ како би се имао (ако буде среће) правилан став који неће ову земљу ставити у тешку ситуацију кофронтирања са Русијом.

Опрез је императив и у самој ЕУ јер њене чланице имају дивергентне интересе на берзама, са увозом гаса и извозом оружја и робе.

Једино је Кина (изјавом министра иностраних послова Ванг Јиа) заузела јасан став још 8 марта: Хипотеза санкција против Москве и однос са деликатном украјинском кризом не свиђају се Пекингу. Кинеска влада је заузела став против мјера (много оштријих од актуелних) а које су тада најављивали ЕУ и САД, говорећи о „несрећној“ ситуацији која је дио геополитичке слике и ситуацији са веома „компликованом“ прошлошћу.

Ако сте уочили списак земаља ван ЕУ, које је Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон навела као придружене у санкционисању Русије (на, сада појашњен начин) – Црна Гора, Албанија, Исланд, Молдавија, Норвешка и Лихтенштајн, примјетићете да на том списку нема ШВАЈЦАРСКЕ!

Зашто када је и Швајцарска, према сопственом изнесеном ставу, такође „увела „ санкције Русији? Зато јер Швајцарска не гледа како то други раде нити се сврстава у стадо него води политику СОПСТВЕНОГ ИНТЕРЕСА који не треба бркати са СЕБИЧНОШЋУ и НЕОСЈЕТЉИВОШЋУ НА ДОГАЂАЈЕ У СВИЈЕТУ – НАПРОТИВ!

Швајцарска новинска агенција АТС пренијела је 19. марта да и Швајцарска предузима мјере против Русије суспензијом преговора о слободној размјени са Русијом и да је та одлука усвојена са Норвешком, Исландом и Лихтенштајном који су такође чланови европског Удружења за слободну размјену. Треба примјетити РАЗЛИКУ од „санкција“ које Ештон наводи да су усвојиле Норвешка, Исланд и Лихтенштајн и „санкција“ које је усвојила Швајцарска заједно са наведеним земљама!
То значи да ће Швајцарска примјенити само онај дио заједничких мјера које се тичу суспензије преговора о слободној размјени али не и санкције према групи особа блиских Путину и још неколико ситнијих реакција! 

Швајцарски Федерални савјетник Либерално Радикалне Партије (министар економије, образовања и истраживања) Јохан Шнајдер-Аман појаснио је швајцарски став да је тај потез „сигнал , формални сигнал, сигнал да смо забринути развојем тренутне ситуације“. Федерални Савјет ће сигурно разматрати могуће санкције сљедећих седмица“, ограничио је гледиште швајцарски министар. И још један опрезан, мудар и тактичан швајцарски став изражен у оквиру Организације за Европску Безбједност и Сарадњу (ОЕБС) од стране Дидијеа Брукхалтера (предсједник швајцарске Конфедерације) у својству предсједника ОЕБСА – скорашње руске одлуке „нису у складу са међународним правом“. Швајцарски конфедерални предсједник је додао да ће ОЕБС позвати све стране на дијалог!
Разлике црногорских вањских послова и швајцарског става око украјинске кризе су су врло битне иако САМО ПРИВИДНО личе!

Прво, санкције наводно у Црној Гори „нису биле предмет разматрања“ а Швајцарци су већ заузели само „ФОРМАЛНИ СИГНАЛ“.

Друго, у Црној Гори, иако санкције „нису биле предмет разматрања“, заузет је (БЕЗ РАЗМАТРАЊА) ЕУ став према Русији – јачи од РАЗМАТРАНОГ Швајцарског става!

Треће, Лукшић није, за разлику од Швајцарске, најавио праћење стања и прилагођавање Црне Горе развоју ситуације јер, подразумјева се, чека став других (НАТО, ЕУ) нити је прихватио став ОЕБСА – принципијелни позив на дијалог!

Срећом по Црну Гору да су НАТО и ЕУ задржали опрез па је Лукшић изјавио чак и нешто прихватљиво одмјерено као већ наведено: „Црна Гора, свакако, није земља која може утицати на начин рјешавања поменуте кризе, али још једном изражавамо легитимну забринутост да њено пролонгирање носи потенцијалне реперкусије на економска кретања“.

Ко зна? Можда га је савјетовао предсједник Парламентарне Скупштине ОЕБСА (Кривокапић) који је чуо наведени став свог предсједника Европске Безбиједности и Сарадње, Дидијеа Брукхалтера?

Треба, међутим, обратити пажњу и на став овдашње опозиције, односно, засада, на објављени став „Позитивне“ а на питање овог портала: „Подржавамо политику Европске уније када је ријеч о ситуацији у Украјини, стога је савим логично да Црна Гора повлачи потезе који су у складу са политиком ЕУ. С тим што Црна Гора треба бити на опрезу јер је мала држава и непотребно је улазити у било какву врсту неспоразума који би се на било који начин могао одразити негативно по њену безбиједност. Зато вјерујемо и очекујемо да ће ЕУ и Украјина пронаћи рјешење и да ће се настала ситуација ријешити на један цивилизован и демократски начин.“.

А што ће „Позитивна“ ако ЕУ и Украјина (СИМПТОМАТИЧНО заобилазе НАТО) не „пронађу рјешење“? Чији ће онда став заузети иако знају да смо „мали и требамо бити опрезни“? Швајцарци знају, јер ће пратити ситуацију и прилагођавати свој став у свом интересу и нудити споствене „добре услуге“ као што то увијек раде у свим кризним стањима у свијету. Они то могу јер је њихова НЕУТРАЛНОСТ НЕСУМЊИВА!

Државнички би логичније ипак било да Црна Гора усвоји неутралност као своју стратешку политику и не чека што ће јој ЕУ рећи као што ни многе јаке земље у ЕУ не договарају свој став са другим чланицама него намећу свој (интерес)!

Зато је Швајцарска НЕУТРАЛНОСТ требала бити и треба бити примјер за ЦРНОГОРСКУ САМОСТАЛНОСТ а не НАТО! Да Црна Гора има ДРЖАВНИКА или бар ПРОСВЈЕЋЕНОГ ДИКТАТОРА А НЕ САМО ДИКТАТОРА, не би се морала невољно мучити да се угура ни у ЕУ.

Довољно би било достигнути европску цивилизацију и без формлане интеграције. Овако је Ђукановић (због сопствене уцјењљиве прошлости) морао слушати Солану да не расписује референдум о самосталности, вјежбати 4 године да се довољно савије пред ЕУ па да му се одобри недемократски рефрендум па чак и да себе и своу земљу толико понизи и прихвати бесмислених и нечувених 55% као „демократску“ границу и ко зна што још што ми не знамо, осим што сигурно знамо да му робујемо и да га не смијемо нити умијемо демократски, на изборима, дефинитивно послати у нашу ружну прошлост. Надајмо се да су Беране биле само прва прољећна ластавица…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: