"Шансе да астероид удари у Земљу веће него што људи схватају"

Када је у фебруару ове године метео експлодирао изнад Чељабинска у Русији многи су се запитали како нико није видео шта ће се догодити, пише “УСА Тодаy”.

-Шансе да нас астероид удари су много веће него што људи схватају – каже Ед Лу, бивши астронаут и извршни директор Фондације Б612, која трага за објектима који би могли да ударе у Земљу и узрокују уништење.

Он је прецизирао да постоји 30 одсто шансе да астероид који може да уништи читав град удари у нашу планету у следећих 100 година.

Метеор попут оног што је експлодирао изнад Русије потиче из астероидног појаса између орбита Јупитера и Марса. Јупитерова гравитација узрокује да се свемирски отпад стално судара, парчајући се на све мање делове који постају астероиди.
Јупитер је у гравитационој интеракцији са тим астероидима, периодично их избацујући из њихове орбите и шаљући их на све стране у Сунчевом систему, укључујући и правац ка Сунцу и Земљи. Ови објекти су претња Земљи.

Релативно донедавно научници се нису ни бавили том претњом.

-Пре 50 година научници су гледали у Месец и мислили да су његови кратери вулкани. Данас знамо да је већина кратера на Месецу настала ударима астероида. А ако могу да погоде Месец, могу да погоде и Земљу – каже Џејмс Грин, директор за планетарне науке у америчкој свемирској агенцији НАСА.

НАСА је 1998. започела потрагу за потенцијално опасним објектима у близини Земље (неар-Еартх објецтс –НЕО). Идентификовано је више од 90 одсто објеката ширих од једног километра, и око 90 одсто отпадака ширине веће од 140 метара. Њихове путање, срећом, неће бити проблем Земље у следећих 200 година. Сада се, међутим, лове мањи астероиди који ипак могу да узрокују велику штету. До сада је откривен само делић астероида ширих од 40 метара, који могу да униште читав град. Процењује се да их у Сунчевом систему има око милион.

Један од њих узрок је Тунгуске експлозије 1908, када је астероид пречника 37 метара експлодирао изнад Сибира, и уништио подручје веће од Њујорка, истичу научници. Ради поређења, метеор из Чељабинска био је “свега” 17 метара у пречнику, а нанео је огромну штету.

Шансе да астероид шири од 40 метара удари Земљу су мале – већину наше планете чине океане, а не метрополе, али би последице и даље могле да буду огромне. Уколико би астероид те величине погодио океан, узроковао би цунами, па научници покушавају да направе модел потенцијалног удара.

Како би предупредила такве догађаје, Фондација Б612 скупља 450 милиона долара како би послала у орбиту инфрацрвени свемирски телескоп Сентинел, направљен за потрагу за астероидима. Телескоп би био лансиран 2017-2018. године.

Лу каже да је потреба за програмом детектовања астероида као и потреба за спремношћу на удар урагана у градовима попут Њу Орлеанса.
-Ураган је “мачји кашаљ” у односу на астероид. Не можемо сваке године да се просто надамо најбољем – истакао је он.

У међувремену, НАСА осим што се бави детектовањем астероида, планира да хвата астероиде који прете нашој планети.

-Председник (Барак Обама) је поставио приоритете – Марс је наша коначна дестинација, а астероиде сређујемо успут – рекао је Грин.

Уместо да их лове дуж астероидног појаса, план је да се пронађе астероид близу Земље и да се летелицом без људске посаде пребаци у простор између Земље и Месеца. Потом би астронаути посетили тај астероид, узели узорке и вратили се на Земљу, успут тако вежбајући и за будуће мисије на Марс, када ће истраживачи морати да се ослоне на изворе са астероида и површине црвене планете.

И НАСА у блокади због буџета

Буџетски потези Конгреса овог лета блокирали су НАСА-ину мисију хватања астероида.
Финансијска блокада америчке владе, изазвана неусвајањем буџета у Конгресу, зауставила је скоро све активности свемирске агенције, осим, на пример, Међународне космичке станице (МКС), свемирског телескопа Џејмс Веб и роботских мисија, попут ЛАДЕЕ. Свега три одсто од више од 18.000 запослених у НАСА-и није послато на одсуство током финансијске блокаде владе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: