Сарајевo и узалудан покушај приступања у НАТО: Отишли са штитом, вратили се на њему

Дипломатска иницијатива бошњачког члана Председништва БиХ Дениса Бећировића да пошто-пото учлани своју земљу у НАТО без сагласности Републике Српске пропала је. Бећировић је то покушао да уради „на мишиће“, потпуно несвестан реалне ситуације, да не може ништа да учини без Републике Српске.

Отишао са штитом, вратио се на њему – овако би се могла описати дипломатска иницијатива бошњачког члана Председништва БиХ у Бриселу, где је покушао да убеди генералног секретара Северноатлантске алијансе Јенса Столтенберга да НАТО, на самиту Парламентарне скупштине који би требало да се одржи у мају у Софији позове БиХ да се придружи савезу.

Међутим, овај Бећировићев предлог, као и предлог да НАТО обнови присуство у војним базама у БиХ, отишао је у ветар – као хладан туш звучале су Столтенбергове речи да је питање чланства БиХ у НАТО на народима који у њој живе и политичком руководству које их представља.

Овим речима Столтенберг као да је, свесно или несвесно,потврдио став руководства Републике Српске које се противи интеграцији али је спремна на сарадњу са НАТО.

За разлику од Бећировића, Столтенберг прихвата реалност

Према речима стручњака за међународне односе и некадашњег дипломате, Лучиана Калуже, Столтенберг је јасно нагласио да је битно да се за чланство БиХ у НАТО покаже воља народа, али и он је свестан да грађани и политичко руководство Републике Српске не подржавају ту врсту интеграција.

„Тако да мислим да Бећировић покушава да добије неке политичке поене, да покушава да се унутар Сарајева и ФБиХ прикаже као патриота. Нажалост, то све чини на штету заједничких институција“, коментарише он.

Да би се постигао било какав договор са било којим међународним ентитетом, претходно се мора постићи сагласност у институцијама БиХ, а унутрашњег договора нема без институција Републике Српске. Са друге стране, интеграције БиХ у НАТО више заправо и нису интеграције, подсећа Калужа.

„Од недавно су чак враћене корак уназад. Као што знате, унутар Савета министара више не постоји комисија која је за задужење имала сарадњу за приступање НАТО-у. Сада је то потпуно другачија форма“, истиче он.

Без сагласности грађана нема интеграција

За разлику од процеса приступања БиХ НАТО-у, који је донедавно био активан, процес приступања БиХ Европској унији јесте активан јер га подржавају све институције унутар земље, па и сами грађани. И та два процеса, наглашава Калужа, морају се посматрати одвојено. Међутим, оба процеса имају и нешто заједничко.

„У контексту разговора са НАТО-ом, чак и у контексту разговора са ЕУ, увек се наглашавало да мора постојати унутрашњи консензус и договор свих, како би се постигао одређени напредак. У том контексту је и Столтенбергова изјава и то није промена става. То је само уважавање реалности“, каже Калужа.

Те реалности у Бриселу су били свесни и раније, али су, без обзира на то, покушавали да БиХ кроз разне врсте радних група и састанака на мала врата приближе чланству у НАТО, додаје Калужа.

Према његовим речима, БиХ не треба да бежи од сарадње са Северноатлантском алијансом – то, како каже, ништа није неприродно. Међутим, чланство и пут ка чланству потпуно се разликује од сарадње. То што неко покушава да приближи БиХ кроз разне форме активности једне од политичких елита или кроз одређене врсте активности ни у ком случају не значи ништа. За пуноправно чланство потребан је консензус унутар БиХ, кога нема, закључује Калужа.

Заменик министра одбране у Савету министара, Александар Гогановић сматра да је оним што је изрекао Столтенберг потврдио став руководства Републике Српске које се противи интеграцији али је спремна на сарадњу са НАТО.

„Рекао бих да су поруке из НАТО-а више него коректне. И сами су рекли да Програм реформи не прејудицира чланство у НАТО савезу и да је то питање о којем треба разговарати у БиХ. Нама у БиХ је јасно, Српска и српски народ не подржавају НАТО чланство, али подржавамо НАТО сарадњу“, истакао је Гогановић.

За разлику од европског пута, у БиХ нема консензуса о НАТО интеграцијама. Тешко ратно искуство са бомбардовањем и Резолуција Народне скупштине обавезује руководство Републике Српске и њене представнике у заједничким институцијама да истрају на политици: сарадња да, интеграције у НАТО не, додао је он, преноси Спутник.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: