Сарајево протјерало и Србе који су га ослободили

Упоредо са протјеривањем Срба из Сарајева, бошњачка политика је радила и на затирању трагова вјековних српског народа у том граду. На мети тог „пројекта” нашао се и извјестан број сарајевских улица са именима српских хероја антифашиста, међу кoјима су и они чијом је заслугом 6. априла 1945. ослобођено Сарајево. Тај датум се и дан-данас слави као дан ослобођења града на Миљацки.

Новокомпонованој бошњачкој политици нису мрски постали само српски антифашисти Славко Родић, Перо Косорић, Војислав Кецмановић Ђедо, Васо Мискин, Марија Бурсаћ, Радојка Лакић, Моша Пијаде, Славиша Вајнер Чича… него и сви други Срби који су били знаменити писци, умјетници и ствараоци, пише „Политика“

Сарајевске улице које су носиле њихова имена одавно су преименоване и назване по именима бошњачких „хероја” из последњег рата или су им дати неки други, политичком Сарајеву дражи називи, попут Техеранског трга, Златних љиљана (ратно признање за бивше припаднике Армије РБиХ) и Младих муслимана.

Да циљ бошњачке политике није био само протјеривање око 150.000 сарајевских Срба него и свега другог што има везе с тим народом, доказ је и то да су промијењени називи и улицама које су се до рата звале Невесињска, Паљанска, Требињска, или Подгрмечка, која данас носи име Сунулаха ефендије.

Сегмедина Срна Бајрамовић, посланик СДП-а у Скупштини Кантона Сарајево, изјавила је како је велики број постдејтонских погрешних потеза направљен „под палицом оних који су сматрали да историја потиче од њих”.

„Нажалост, живимо у времену острашћености и незнања које нас је и довело у простор гдје су појединци или групе давали себи за право да оспоравају антифашистичке вриједности које су уткане у државност БиХ, што је срамотно”, рекла је Бајрамовићева, која сматра да „валтерско Сарајево није никад ни требало скидати називе улица по борцима НОБ-а”.

Недавно је Одбор за заштиту права Срба у Федерацији БиХ званично упутио иницијативу Влади Кантона Сарајево за промјену назива десетина улица, то јест за враћање њихових предратних назива, антифашистичких првенствено. Ту њихову иницијативу подржао је прије неколико дана и предсједник Јеврејске заједнице у БиХ Јакоб Финци.

Председник одбора Ђорђе Радановић за „Политику” каже да „неће одустати” и да разумијевање за провођење њихове иницијативе постоји и у једном дијелу међународне заједнице, па чак и у неким сарајевским политичким круговима.

„Сарајевска власт која је из града истјерала све антифашисте морала би да схвати да то на чему ћемо ми истрајавати јесте једини логичан и прихватљив однос према историји, према цивилизацији и зато стари називи улица морају бити враћени. У најмању руку, несхватљиво је да у граду који као Дан града слави 6. април, дан када су антифашистичке јединице ослободиле град од фашиста, данас улице и школе носе имена по осуђеним фашистима (Мустафа Бусулаџић)”, наглашава Радановић.

Делегација одбора ће, према његовим ријечима, овог 6. априла положити вијенац на Споменик „Вјечна ватра” у центру града, откривен 1946. године у спомен на ослободиоце Сарајева, међу којима су, каже, и „они протерани”. Биће то први пут да и представници из Републике Српске на такав начин одају почаст свим херојима који су извојевали битку за Сарајево.