Сарајевски Срби мали по броју, али велики по вјери и страдању
Фото: СРНА
Велики број вјерника – углавном протјераних Срба Сарајева присуствовало је данас литургији у Храму Преображења Господњег у сарајевском насељу Пофалићи.
Литургију је служио митрополит дабробосански Хризостом, који је вјерујућем српском народу пожелио живот у миру, уз опомену да се преображавати морамо свакодневно, да би се и данашње Сарајево преобразило у оно што је некада за Србе значио живот у граду на Миљацки.
Препуна порта Храма испуњена Србима чији су коријени овдје, гдје је још само црквена земља српска, подсјећа на нека боља времена, када се Преображење славило од Храма па до Долац Малте. Данас у Пофалићима на слави Храма углавном протјерани Срби који су нови живот пронашли у Источном Сарајеву.
– У овој Цркви сам крштена, овдје сам провела дјетињство младост, ишла у трећу гимназију.Било је прељепо, увијек би био ту кум, увијек би били шатори, храна музика у изобиљу свијет без разлике које нације конфесије а сад већ мало друкчије – каже Мирослава Ивановић.
Са сјетом и успоменама пристигли су и они многобројнији у даљинама расељени. Међу њима Мира и Душко, вјенчани кумови из Оштре Луке, обоје рођени на Преображење, рођендан су обиљежили у Храму у Пофалићима.
– Јако смо радосни што баш данас проводимо овај наш дан са супружницима на овоме мјесту у сред Сарајева то нам је посебна жеља била толико смо времена чекали да се нађемо овде, имамо жељу да у будућности буде мира и слободе на цијелом Балкану да сви људи буду сретни као ми данас – истиче Мира Васиљевић.
Свјесни прошлости и загледани у бољу будућност, сарајевски Срби судбину кроје у Источном Сарајеву.
– Данас Срба у Сарајеву нема више од хиљаду оних који смију доћи у цркву и присуствовати то ми кажу свештеници. И кад нестане Срба у Сарајеву долазићемо у порту овог храма и порту других храмова и поручивати како су стварали Сарајево, препустили га другима и створили неке друге градове међу којима је Источно Сарајево и цијела Република Српска – каже Љубиша Ћосић, градоначелник Источног Сарајева.
Митрополит дабробосански Хризостом поручио је да Бог људима даје све што је добро, па макар то било и страдање. Доказ томе су управо сарајевски Срби, мали по броју, али велики по вјери и страдању.
Извор: РТРС
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Interesantno je da Srbi ne stradaju niđe po „mrskome zapadu“. Niko se ne žali da je ugrožen ni po Evropi ni po Americi. Srbi „stradaju“ samo tamo đe imaju teritorijalne pretenzije, odnosno samo stradaju tamo đe bi voljeli da stvaraju taj njihov „srpski svet“.
Док су на територији која ће касније добити назив Балкан, бјеснили римско-илирски ратови у истом Риму, Илири су били мирни, није их нико дирао, јели су робовски хљеб и трудили се да пуно не звецкају ланцима.
Одакле право Илирима на Илирикум? Као и данас, тако и тада, многа племена нису била вјерна идеји борбе за слободу и равноправност, укусан је кажу био робовски хљеб (чији се рецепт и дан данас чува у Горњем Грбаљу).