Шарановић: Питајте Миловића за оставку, имам имена за шефа полиције

Министар унутрашњих послова Данило Шарановић, саопштио је да је припремио имена неколико кандидата који би могли да руководе Управом полиције, кад питање смјене Зорана Брђанина дође на дневни ред, водећи рачуна о њиховим квалификацијама и способностима да одговоре изазовима које та функција носи.

У интервјуу “Вијестима”, казао је да је, попут главног специјалног тужиоца, и он за останак Предрага Шуковића на челу Специјалног полицијског одјељења, додавши да је његова дужност као министра унутрашњих послова да подржава оне који ефикасно и професионално доприносе борби против организованог криминала и корупције.

Поручио је и да министра правде Андреја Миловића, а не њега, треба питати за оставку коју је условио останком Шуковића на функцији, апострофирајући да се такве кључне одлуке морају доносити на основу оцјене професионалног рада и доприноса сигурности државе, а не на основу индивидуалних преференција.

„У свјетлу актуелних дебата о кадровским рјешењима у безбједносном сектору и различитих ставова унутар коалиције, желим истаћи да поштовање закона и принципа на којима је заснован наш правни систем не може бити извор кризе власти. Напротив, то је темељ на којем се гради стабилна и функционална управа. Као министар унутрашњих послова, имам обавезу да се стриктно придржавам законских норми и етичких стандарда, посебно у погледу кадровских рјешења у сектору безбједности, чија је улога кључна у очувању реда и закона у нашој држави“, рекао је Шарановић одговарајући на питање о потенцијалној кризи власту усљед проблема кадровских рјешења између њега и ПЕС-а. Он додаје да је свјесно преузимајући ову одговорност, константно наглашавао да ће свако именовање и постављење бити засновано на меритократским принципима, стручности и професионалности, а не на политичким одлукама.

„Овај став, који сам изнио и пред Парламентом, добио је снажну подршку свих посланичких клубова парламентарне већине, што указује на широко разумијевање и подршку нужности деполитизације и професионализације безбједносног сектора. То је, по мом мишљењу, кључно за успјешну борбу против свих облика криминала. Стога, вјерујем да док год сви актери у политичком процесу остају досљедни овим принципима, не постоји основ за било какву кризу власти. Разлике у мишљењима су нормалне у демократском друштву, али кључно је да оне буду усмјерене ка конструктивном дијалогу и заједничком циљу – јачању правне државе и сигурности наших грађана„, рекао је он.

Сагледавајући ситуацију око Шуковића, Шарановић каже да је важно истаћи да се одлуке о кадровима у оваквим кључним позицијама морају доносити на основу оцјене професионалног рада и доприноса сигурности наше земље, а не на основу индивидуалних преференција.

„Главни специјални тужилац, господин Нововић, већ је исказао своју подршку господину Шуковићу, што додатно потврђује његову компетентност и способност да води Специјално полицијско одјељење.Моја дужност као министра унутрашњих послова је да подржавам оне који ефикасно и професионално доприносе борби против организованог криминала и корупције. Стога, без обзира на различите политичке ставове унутар Владе, мој фокус остаје на јачању капацитета наших безбједносних служби и подршци свим кадровима који су показали изузетан рад и посвећеност својим овлашћењима. На крају, вјерујем да ће разум и заједничка тежња ка бољем и сигурнијем друштву превладати у доношењу одлука које су од суштинског значаја за будућност наше земље“, рекао је.

Како је министар правде изјаву о томе да ће дати оставку у стилу „или Шуковић или ја“, према Шарановићевом мишњељу „упутио јавности као лични чин, сматрам да одговор на то питање треба затражити од њега“ – мислећи на питање о оставци.

На питање какво је, према његовој процјени, стање у безбједносном сектору и да ли је он, како је недавно оцијенио министар правде Андреј Миловић, био “позајмљен” другима, Шарановић каже да не зна шта је мислио министар правде, али је сектор безбједности на бази свега што знамо у значајном дијелу био “позајмљен” криминалу.

„Како и на који начин је вођена полиција најбоље се закључује из сљедеће двије околности – хапшења два бивша директора Управе полиције и бившег помоћника директора за сектор за борбу против криминала, али и изјава бившег помоћника директора Управе полиције Зорана Лазовића, како су Беливук и Миљковић, који су вршили тешка кривична дјела и убиства по Црној Гори, људи који нијесу непријатељи Црне Горе, и да од њих не треба страховати. Све даље детаље о нивоу инкриминисаности појединих полицијских службеника и јавност је могла сазнати из садржаја Скај апликације. Поред овог, околности да полицији недостаје близу 2.000 службеника, да је 75% њих старости изнад 40 година, да носе униформе старе 8 година, са средствима за рад ни на приближно потребном нивоу, разлози су за аларм. Затечени ниво реализације јавних набавки на 43% и свега 20% реализованих активности из домена ЕУ агенде докази су да је морало много боље, те да је овај сектор, не само био позајмљен мафији, већ је био и играчка у рукама појединих носилаца јавних функција„, рекао је Шарановић.

Шарановић је рекао да таква клима не утиче добро на рад полиције. „Због тога смо и кренули у снажне реформе на свим пољима, како би вратили повјерење и мотивацију на потребни ниво“, рекао је, између осталог.

„Када разматрамо идеју о издвајању Специјалног полицијског одјељења (СПО) из Управе полиције важно је приступити овом питању с дубоким разумијевањем сложености и функционалности унутар нашег безбједносног система“, рекао је Шарановић додавши да  Специјално полицијско одјељење, као кључни дио Сектора за борбу против криминала, тренутно ужива предности које произилазе из његове интегрисаности у Управи полиције.

„Премјештањем СПО-а могли бисмо се суочити са изазовима у смислу губитка ових важних ресурса и подршке, што би могло умањити његову ефикасност. Да би СПО могао ефективно функционисати и пружати снажну подршку СДТ-у, кључно је да задржи приступ ресурсима који су тренутно доступни кроз његову интегрисаност у полицијским структурама. У том контексту, моје мишљење је да би требало пажљиво размотрити све аспекте и потенцијалне посљедице прије доношења одлуке о реорганизацији овако кључног дијела нашег безбједносног система, не само због ресурса који се црпе из Управе полиције, већ и због диверзификације моћи, као и чињенице да у једном друштву не могу дјеловати двије институције са истим овлашћењима. Дакле, свака промјена мора бити вођена са циљем јачања ефикасности и ефективности нашег безбједносног система, а не само промјеном структуралне организације“, рекао је, између осталог, министар унутрашњих послова.

У случају смјене господина Зорана Брђанина са позиције директора Управе полиције, у складу с нашим законским и институционалним оквиром, Управом полиције ће руководити вршилац дужности директора, којег је Влада дужна да постави на предлог министра унутрашњих послова, каже Шарановић.

„Ово је стандардни поступак који обезбјеђује континуитет у раду Управе полиције, једне од кључних институција у очувању реда и закона у нашој земљи. У својству министра унутрашњих послова, у сваком тренутку сам спреман да предложим више квалификованих кандидата за ову важну функцију. Мој циљ је да осигурам да се позиција директора Управе полиције попуни компетентним, професионалним и посвећеним појединцем, који ће имати способност да води ову институцију кроз изазове с којима се суочава. Важно је нагласити да је в. д. стање привремено рјешење које служи као мост док се не изврши адекватан избор сталног руководиоца“, рекао је министар рекавши да није у његовој надлежности стављање смјене Брђанина на дневни ред Владе.

„У овом тренутку, мој приоритет је био да поступим транспарентно и одговорно, у складу с очекивањима грађана Црне Горе и у духу демократских принципа који нас воде. Надам се да ће наше заједничке консултације са премијером Милојком Спајићем и осталим члановима Владе допринијети бржем спровођењу процедура и даљем развоју ситуације на начин који је најбољи за нашу земљу и њене грађане„, рекао је он.

Када је ријеч о питању избора помоћника директора Управе полиције, а конкурс је расписан још 9. октобра, важно је разумјети да је процес селекције и именовања за тако важне позиције увијек сложен и захтијева пажљиву и детаљну процедуру, наводи Шарановић.

На питање гдје су сада полицајци који су били у Сектору расформираном након хапшења бившег помоћника Дејана Кнежевића, Шарановић одговара да тај сектор није расформиран.

„Поједини службеници који су у ранијем периоду били распоређени у том сектору, у овом тренутку распоређени су на друга радна мјеста у Управи полиције, док је дио привремено удаљен са рада због различитих законских основа, а за одређени број службеника у току је поступак распоређивања. Појединима је радни однос престао по сили закона“.

Некадашњем полицијском службенику Љубу Миловићу радни однос у МУП-у престао је по сили закона, у марту ове године, након чега је дисциплински поступак излишан. У случају службеника Небојше Бугарина, поступак пред Дисциплинском комисијом за утврђивање одговорности за тежу повреду службене дужности је у току. Против полицијских службеника Ивана Стаматовића, Ивана Николића, Марка Новаковића, комисији су достављене одлуке о покретању дисциплинског поступка 29. новембра, а у односу на полицијског службеника Дејана Кнежевића, води се поступак пред Комисијом за утврђивање безбједносних сметњи за даљи рад, који у случају утврђивања сметњи представља основ за покретање дисциплинског поступка, навео је Шарановић.

Јаче теренске провјере за чистији бирачки списак

„У изборном процесу, који подразумијева и обухвата велики број институција и органа, надлежност Министарста унутрашњих послова је вођење бирачког списка који се синхронизује у континуитету, у складу са законским одредбама, а на основу података из изворних регистара пребивалишта, држављана, рођених и умрлих. Тренутно се воде поступци за губитак црногорског држављанства за она лица, за која смо, увидом у евиденцију прелазака државне границе, утврдили да су границу прешли са идентификационим документима друге државе. Паралелно са тим, као примарну групу провјере узели смо око 16 хиљада лица, која од 2008. године нису мијењала лична документа или нису поднијели захтјев за издавање нових личних докумената. Њима су упућени позиви за издавање и замјену идентификационих докумената“, истиће министар Шаранвић.

Министарство је, поступајући по захтјевима и достављеним списковима лица који су према наводима невладиних организација уписани и у бирачке спискове других држава, добило одговор надлежних органа тих држава да не могу доставити тражене податке позивајући се на законе који регулишу област заштите података.

„Такође, Агенција за заштиту личних података и слободан приступ информацијама је поводом поступања по наведеним списковима евентуалних “дуплих бирача” достављених од стране НВО сектора, доставила мишљење којим указују на то да се не може наставити поступање по наведеном, те да је потребно физички уништити или избрисати предметне спискове.

У циљу тачности и ажурности вођења бирачког списка, а поводом одржаних избора, формиран је тим, који функционише на нивоу Министарства, а чији задатак је праћење, усмјеравање и организација реализације обавеза МУП-а које произилазе из изборних закона, за вријеме трајања изборног процеса, анализа информација које се појаве у јавности, а које су од значаја за тачност и ажурност бирачког списка и изборног процеса у дјелу надлежности Министарства, као и анализа и отклањање евентуалних уочених неправилности.

Подсјећамо, да је у претходном периоду један од механизама контроле био и рад Савјета за контролу бирачког списка, а који је образовала Влада Црне Горе, те чији је примарни задатак, између осталог и да врши анализу постојећег нормативног оквира у вези са бирачким списком и са њим повезаних активности и иницира измјене и допуне закона и подзаконских аката.

Користећи законске механизме, инсистирао сам на интензивирању теренске провјере пребивалишта свих лица за која постоји сумња да су ово право злоупотријебили како би утицали на изборне резултате.

Позивам све субјекте, који сходно законским одредбама имају механизме контроле бирачког списка, да укажу на евентуалне неправилности, како би заједничким дјеловањем предузели све радње у циљу изградње повјерења у изборни процесс, а чему ће очекујем допринос дати и рад новоформираног скупштинског Одбора за свеобухватну изборну реформу“, рекао је он.

Камере још у тестној фази

Систем видео-назора градова који је имплементиран на територији главног града и општина Бар и Будва је комплексан и сензитиван систем, јер подлијеже Закону о заштити података о личности и тренутно је у тестној фази, а користи се, засада, доминантно у оперативне сврхе.

„Пројекат је почео са имплементацијом у 2019. и током имплементатције, колико сам упознат, појавиле су се потешкоће које нијесу у потпоности превазиђене, а односе се на неадекватно планирање и пројектовање система, те неадекватно планирање кадровских капацитета за одржавање и руковање овако комплексним системом. Постоје несугласице на релацији наручилац-добављач, доминантно у односу на неиспуњеност свих захтјева из пројектног задатка. У наредном периоду неоходна су рјешавања кадровских капацитета и одезбјеђивање средстава за унапређење система, како би се могло разматрати проширење и стављање истог у пуну оперативност, а активности у том смјеру ћу одмах покренути“, рекао је он.

За јануар и фебруар поднијето 29 захтјева за пензију

Када полицијски службеник стекне услов за пензију, поступамо по његовом захтјеву, каже Шарановић и закључује:

„У овом моменту, за јануар и фебруар поднијето је 29 захтјева. Изазов је што ће до краја 2025. године више од хиљаду полицијских службеника испунити услове за стицање права на пензију под повлашћеним условима прописане Законом о унутрашњим пословима. То не значи да ће сви тада и отићи у пензију, али је дефинитивно чињеница која нас упућује на озбиљан приступ овој теми.

У наредном периоду МУП ће предузети конкретне активности на попуњавању упражњених радних мјеста, а при самом крају су процедуре око пријема једне генерације полазника Полицијске академије која је проширила своје капацитете, па је ове године примљено дупло више полазника. Људски ресурси ће се планирати кроз кадровску политику, прерасподјелом у мјери могућег, на начин да ниједна општина, па и оне које сте поменули немају никаквих потешкоћа у раду“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: