Министар унутрашњих послова Данило Шарановић, саопштио је да је припремио имена неколико кандидата који би могли да руководе Управом полиције, кад питање смјене Зорана Брђанина дође на дневни ред, водећи рачуна о њиховим квалификацијама и способностима да одговоре изазовима које та функција носи.

У интервјуу “Вијестима”, казао је да је, попут главног специјалног тужиоца, и он за останак Предрага Шуковића на челу Специјалног полицијског одјељења, додавши да је његова дужност као министра унутрашњих послова да подржава оне који ефикасно и професионално доприносе борби против организованог криминала и корупције.

Поручио је и да министра правде Андреја Миловића, а не њега, треба питати за оставку коју је условио останком Шуковића на функцији, апострофирајући да се такве кључне одлуке морају доносити на основу оцјене професионалног рада и доприноса сигурности државе, а не на основу индивидуалних преференција.

Може ли доћи до кризе власти с обзиром на то да сте рекли да нећете дозволити да било ко диктира кадровска рјешења у безбједносном сектору који покривате, док Ваше колеге из Покрета Европа сад, чини се, немају намјеру да одустану од својих рјешења?

У свјетлу актуелних дебата о кадровским рјешењима у безбједносном сектору и различитих ставова унутар коалиције, желим истаћи да поштовање закона и принципа на којима је заснован наш правни систем не може бити извор кризе власти. Напротив, то је темељ на којем се гради стабилна и функционална управа. Као министар унутрашњих послова, имам обавезу да се стриктно придржавам законских норми и етичких стандарда, посебно у погледу кадровских рјешења у сектору безбједности, чија је улога кључна у очувању реда и закона у нашој држави.

Свјесно преузимајући ову одговорност, константно сам наглашавао да ће свако именовање и постављење бити засновано на меритократским принципима, стручности и професионалности, а не на политичким одлукама. Овај став, који сам изнио и пред Парламентом, добио је снажну подршку свих посланичких клубова парламентарне већине, што указује на широко разумијевање и подршку нужности деполитизације и професионализације безбједносног сектора. То је, по мом мишљењу, кључно за успјешну борбу против свих облика криминала.

Стога, вјерујем да док год сви актери у политичком процесу остају досљедни овим принципима, не постоји основ за било какву кризу власти. Разлике у мишљењима су нормалне у демократском друштву, али кључно је да оне буду усмјерене ка конструктивном дијалогу и заједничком циљу – јачању правне државе и сигурности наших грађана.

Како у том контексту гледате на изјаве, нпр. министра правде, да неће бити у Влади ако на челу Специјалног полицијског одјељења остане Предраг Шуковић? Шта Ви мислите о његовом раду и имате ли сазнања о његовом незаконитом дјеловању, паковању афера, итд.?

Поштовање професионалности и законитости у раду безбједносних служби је темељ на којем треба да стоји свака власт. Сагледавајући ову ситуацију, важно је истаћи да се одлуке о кадровима у оваквим кључним позицијама морају доносити на основу оцјене професионалног рада и доприноса сигурности наше земље, а не на основу индивидуалних преференција. Главни специјални тужилац, господин Нововић, већ је исказао своју подршку господину Шуковићу, што додатно потврђује његову компетентност и способност да води Специјално полицијско одјељење.

Моја дужност као министра унутрашњих послова је да подржавам оне који ефикасно и професионално доприносе борби против организованог криминала и корупције. Стога, без обзира на различите политичке ставове унутар Владе, мој фокус остаје на јачању капацитета наших безбједносних служби и подршци свим кадровима који су показали изузетан рад и посвећеност својим овлашћењима.

На крају, вјерујем да ће разум и заједничка тежња ка бољем и сигурнијем друштву превладати у доношењу одлука које су од суштинског значаја за будућност наше земље.

Да ли мислите да би г. Андреј Миловић требало да поднесе оставку, након изјаве главног специјалног тужиоца Владимира Нововића – да Шуковић има његово повјерење и подршку?

Увијек сам присталица заједничког и синхронизованог дјеловања како бисмо постигли најбоље резултате на свим пољима. Међутим, како је министар правде предметну изјаву упутио јавности као лични чин, сматрам да одговор на то питање треба затражити од њега.

Дакле, иако разумијем важност овог питања, као и интерес јавности да зна, мислим да би свако даље коментарисање могло нарушити нашу унутрашњу кохезију и угрозити објективност процеса доношења одлука на сједницама Владе Црне Горе, а то ми није циљ.

Какво је, према Вашој оцјени, стање у безбједносном сектору и да ли је он, како је недавно оцијенио министар правде Андреј Миловић, био “позајмљен” другима?

Не знам шта је мислио министар правде, али је сектор безбједности на бази свега што знамо у значајном дијелу био “позајмљен” криминалу. Како и на који начин је вођена полиција најбоље се закључује из сљедеће двије околности – хапшења два бивша директора Управе полиције и бившег помоћника директора за сектор за борбу против криминала, али и изјава бившег помоћника директора Управе полиције Зорана Лазовића, како су Беливук и Миљковић, који су вршили тешка кривична дјела и убиства по Црној Гори, људи који нијесу непријатељи Црне Горе, и да од њих не треба страховати. Све даље детаље о нивоу инкриминисаности појединих полицијских службеника и јавност је могла сазнати из садржаја Скy апликације.

Поред овог, околности да полицији недостаје близу 2.000 службеника, да је 75% њих старости изнад 40 година, да носе униформе старе 8 година, са средствима за рад ни на приближно потребном нивоу, разлози су за аларм. Затечени ниво реализације јавних набавки на 43% и свега 20% реализованих активности из домена ЕУ агенде докази су да је морало много боље, те да је овај сектор, не само био позајмљен мафији, већ је био и играчка у рукама појединих носилаца јавних функција.

Како таква клима утиче генерално на рад полиције?

Сигурно не добро. И то потврђујем. Због тога смо и кренули у снажне реформе на свим пољима, како би вратили повјерење и мотивацију на потребни ниво. Да би остварили један од наших најважнијих приоритета, а то је враћање апсолутног повјерења јавности у рад МУП-а и Управе полиције, морамо подићи ниво морала и мотивације код свих наших службеника. Нема потребних резултата без мотивисаног полицијског службеника којег ће старјешине цијенити, а не злоупотребљавати. Полицијски службеник мора имати осјећај припадности систему који треба да штити државу и грађане, а не организоване криминалне групе преко корумпираних појединаца који су били на позицијама одлучивања у полицији.

У том циљу, Одјељење за унутрашњу контролу и Одјељење за антикорупцију имаће важну улогу, а конкретни резултати су већ видљиви. МУП је носилац започетог посла на унапређењу аутоматске размјене података између бројних државних институција. Сектор за борбу против криминала већ даје снажне резултате, чему свједоче свакодневне акције лишавања слободе бројних чланова организованих криминалних група, а створене су и претпоставке за исплату увећаних зарада од почетка ове године, кроз повећање коефицијента сложености послова свим службеницима МУП-а за 10%.

Подржавате ли идеју да СПО буде издвојено из Управе полиције и Министарства унутрашњих послова и буде припојен Специјалном државном тужилаштву?

Када разматрамо идеју о издвајању Специјалног полицијског одјељења (СПО) из Управе полиције важно је приступити овом питању с дубоким разумијевањем сложености и функционалности унутар нашег безбједносног система.

Специјално полицијско одјељење, као кључни дио Сектора за борбу против криминала, тренутно ужива предности које произилазе из његове интегрисаности у Управи полиције. Ово укључује приступ кадровским, материјално-техничким и оперативно-обавјештајним ресурсима, као и логистичку подршку опште полиције. Ова синергија ресурса и функција омогућава СПО-у да ефикасно обавља своју улогу у откривању и истраживању кривичних дјела, посебно у сложеним и комплексним истрагама.

Премјештањем СПО-а могли бисмо се суочити са изазовима у смислу губитка ових важних ресурса и подршке, што би могло умањити његову ефикасност. Да би СПО могао ефективно функционисати и пружати снажну подршку СДТ-у, кључно је да задржи приступ ресурсима који су тренутно доступни кроз његову интегрисаност у полицијским структурама.

У том контексту, моје мишљење је да би требало пажљиво размотрити све аспекте и потенцијалне посљедице прије доношења одлуке о реорганизацији овако кључног дијела нашег безбједносног система, не само због ресурса који се црпе из Управе полиције, већ и због диверзификације моћи, као и чињенице да у једном друштву не могу дјеловати двије институције са истим овлашћењима. Дакле, свака промјена мора бити вођена са циљем јачања ефикасности и ефективности нашег безбједносног система, а не само промјеном структуралне организације.

Ко ће руководити Управом полиције ако дође до смјене Зорана Брђанина? Чека ли нас још један дуг период в. д. стања на позицији директора те институције?

У случају смјене господина Зорана Брђанина са позиције директора Управе полиције, у складу с нашим законским и институционалним оквиром, Управом полиције ће руководити вршилац дужности директора, којег је Влада дужна да постави на предлог министра унутрашњих послова. Ово је стандардни поступак који обезбјеђује континуитет у раду Управе полиције, једне од кључних институција у очувању реда и закона у нашој земљи.

У својству министра унутрашњих послова, у сваком тренутку сам спреман да предложим више квалификованих кандидата за ову важну функцију. Мој циљ је да осигурам да се позиција директора Управе полиције попуни компетентним, професионалним и посвећеним појединцем, који ће имати способност да води ову институцију кроз изазове с којима се суочава.

Важно је нагласити да је в. д. стање привремено рјешење које служи као мост док се не изврши адекватан избор сталног руководиоца.

Бићемо снажно посвећени изласку из в. д. стања што је брже могуће, уз очување транспарентности и интегритета процеса избора.

Због чега питање смјене није стављено на дневни ред сједнице Владе и да ли сте о томе разговарали са премијером Милојком Спајићем?

Као министар унутрашњих послова, имам дужност да поступам у складу са одлукама и препорукама релевантних тијела, у првом реду Одбора за безбједност и одбрану Скупштине Црне Горе. У складу са тим, а како сам претходно обећао грађанима Црне Горе, поднио сам предлог за смјену тренутног директора Управе полиције, пажљиво размотривши све аспекте актуелне безбједносне ситуације и поштујући демократске процедуре.

Надаље, у припреми овог предлога, припремио сам неколико потенцијалних кандидата за ову позицију, водећи рачуна о њиховим квалификацијама и способностима да одговоре изазовима које та функција носи. Ови кандидати представљају моје професионално мишљење и спремност да са Владом Црне Горе и њеним члановима подијелим ове предлоге.

Тиме сам исцрпио сва овлашћења која ми стоје на располагању, док стављање тачака на дневни ред сједнице Владе Црне Горе није у надлежности министра унутрашњих послова.

У овом тренутку, мој приоритет је био да поступим транспарентно и одговорно, у складу с очекивањима грађана Црне Горе и у духу демократских принципа који нас воде. Надам се да ће наше заједничке консултације са премијером Милојком Спајићем и осталим члановима Владе допринијети бржем спровођењу процедура и даљем развоју ситуације на начин који је најбољи за нашу земљу и њене грађане.

Због чега још нису изабрани помоћници директора УП, иако је конкурс расписан још 9. октобра?

Када је ријеч о питању избора помоћника директора Управе полиције, а конкурс је расписан још 9. октобра, важно је разумјети да је процес селекције и именовања за тако важне позиције увијек сложен и захтијева пажљиву и детаљну процедуру. Управа за људске ресурсе је орган задужен за спровођење овог поступка, и као таква, она је најпоузданији извор информација о статусу овог процеса.

Као одговоран појединац, вјерујем у важност транспарентности и темељитости у свим процесима селекције, нарочито када су у питању високи положаји у државној служби, да нам се случајно не би десило оно што се већ дешавало са високим полицијским функционерима. Правилно вредновање квалификација, искуства и способности кандидата је кључно за обезбјеђење да најбољи појединци буду изабрани за ове кључне позиције.

Док би било пожељно да се ови поступци спроведу у што краћем року, такође је важно да се не жури на уштрб квалитета избора. Управа за људске ресурсе, као стручно тијело, има задатак да осигура да сви аспекти овог процеса буду адекватно адресирани, поштујући највише стандарде професионализма и објективности.

Гдје су сада полицајци који су били у Сектору расформираном након хапшења бившег помоћника Дејана Кнежевића?

Исправићу вас. Тај сектор није расформиран. Поједини службеници који су у ранијем периоду били распоређени у том сектору, у овом тренутку распоређени су на друга радна мјеста у Управи полиције, док је дио привремено удаљен са рада због различитих законских основа, а за одређени број службеника у току је поступак распоређивања. Појединима је радни однос престао по сили закона.

Да ли су окончани дисциплински поступци који су покренути против полицајаца попут Љуба Миловића, Ивана Стаматовића, Небојше Бугарина, Ивана Николића, Дејана Кнежевића, Марка Новаковића… оптужених за извршење тешких кривичних дјела и да ли су коначно остали без посла?

Некадашњем полицијском службенику Љубу Миловићу радни однос у МУП-у престао је по сили закона, у марту ове године, након чега је дисциплински поступак излишан. У случају службеника Небојше Бугарина, поступак пред Дисциплинском комисијом за утврђивање одговорности за тежу повреду службене дужности је у току. Против полицијских службеника Ивана Стаматовића, Ивана Николића, Марка Новаковића, комисији су достављене одлуке о покретању дисциплинског поступка 29. новембра, а у односу на полицијског службеника Дејана Кнежевића, води се поступак пред Комисијом за утврђивање безбједносних сметњи за даљи рад, који у случају утврђивања сметњи представља основ за покретање дисциплинског поступка.

Јаче теренске провјере за чистији бирачки списак
Шта намјеравате да урадите на плану чишћења бирачког списка и спречавања “изборног туризма”?

У изборном процесу, који подразумијева и обухвата велики број институција и органа, надлежност Министарста унутрашњих послова је вођење бирачког списка који се синхронизује у континуитету, у складу са законским одредбама, а на основу података из изворних регистара пребивалишта, држављана, рођених и умрлих.

Тренутно се воде поступци за губитак црногорског држављанства за она лица, за која смо, увидом у евиденцију прелазака државне границе, утврдили да су границу прешли са идентификационим документима друге државе. Паралелно са тим, као примарну групу провјере узели смо око 16 хиљада лица, која од 2008. године нису мијењала лична документа или нису поднијели захтјев за издавање нових личних докумената. Њима су упућени позиви за издавање и замјену идентификационих докумената.

Министарство је, поступајући по захтјевима и достављеним списковима лица који су према наводима невладиних организација уписани и у бирачке спискове других држава, добило одговор надлежних органа тих држава да не могу доставити тражене податке позивајући се на законе који регулишу област заштите података.

Такође, Агенција за заштиту личних података и слободан приступ информацијама је поводом поступања по наведеним списковима евентуалних “дуплих бирача” достављених од стране НВО сектора, доставила мишљење којим указују на то да се не може наставити поступање по наведеном, те да је потребно физички уништити или избрисати предметне спискове.

У циљу тачности и ажурности вођења бирачког списка, а поводом одржаних избора, формиран је тим, који функционише на нивоу Министарства, а чији задатак је праћење, усмјеравање и организација реализације обавеза МУП-а које произилазе из изборних закона, за вријеме трајања изборног процеса, анализа информација које се појаве у јавности, а које су од значаја за тачност и ажурност бирачког списка и изборног процеса у дјелу надлежности Министарства, као и анализа и отклањање евентуалних уочених неправилности.

Подсјећамо, да је у претходном периоду један од механизама контроле био и рад Савјета за контролу бирачког списка, а који је образовала Влада Црне Горе, те чији је примарни задатак, између осталог и да врши анализу постојећег нормативног оквира у вези са бирачким списком и са њим повезаних активности и иницира измјене и допуне закона и подзаконских аката.

Користећи законске механизме, инсистирао сам на интензивирању теренске провјере пребивалишта свих лица за која постоји сумња да су ово право злоупотријебили како би утицали на изборне резултате.

Позивам све субјекте, који сходно законским одредбама имају механизме контроле бирачког списка, да укажу на евентуалне неправилности, како би заједничким дјеловањем предузели све радње у циљу изградње повјерења у изборни процесс, а чему ће очекујем допринос дати и рад новоформираног скупштинског Одбора за свеобухватну изборну реформу.

Камере још у тестној фази
Да ли функционише и да ли се користи видео-надзор постављен на улицама Подгорице, Будве, Бара… или камере и даље представљају декор? Ако је од помоћи, хоћете ли и када иницирати постављање сличног система и у другим општинама?

Систем видео-назора градова који је имплементиран на територији главног града и општина Бар и Будва је комплексан и сензитиван систем, јер подлијеже Закону о заштити података о личности и тренутно је у тестној фази, а користи се, засада, доминантно у оперативне сврхе.

Пројекат је почео са имплементацијом у 2019. и током имплементатције, колико сам упознат, појавиле су се потешкоће које нијесу у потпоности превазиђене, а односе се на неадекватно планирање и пројектовање система, те неадекватно планирање кадровских капацитета за одржавање и руковање овако комплексним системом.

Постоје несугласице на релацији наручилац-добављач, доминантно у односу на неиспуњеност свих захтјева из пројектног задатка. У наредном периоду неоходна су рјешавања кадровских капацитета и одезбјеђивање средстава за унапређење система, како би се могло разматрати проширење и стављање истог у пуну оперативност, а активности у том смјеру ћу одмах покренути.

За јануар и фебруар поднијето 29 захтјева за пензију

Колико полицајаца ће почетком године отићи у пензију? На који начин мислите да надомјестите недостајући број службеника у Пљевљима, Колашину, Жабљаку, Даниловграду?

Када полицијски службеник стекне услов за пензију, поступамо по његовом захтјеву. У овом моменту, за јануар и фебруар поднијето је 29 захтјева. Изазов је што ће до краја 2025. године више од хиљаду полицијских службеника испунити услове за стицање права на пензију под повлашћеним условима прописане Законом о унутрашњим пословима. То не значи да ће сви тада и отићи у пензију, али је дефинитивно чињеница која нас упућује на озбиљан приступ овој теми.

У наредном периоду МУП ће предузети конкретне активности на попуњавању упражњених радних мјеста, а при самом крају су процедуре око пријема једне генерације полазника Полицијске академије која је проширила своје капацитете, па је ове године примљено дупло више полазника. Људски ресурси ће се планирати кроз кадровску политику, прерасподјелом у мјери могућег, на начин да ниједна општина, па и оне које сте поменули немају никаквих потешкоћа у раду.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: