Шарановић покреће поступак пред Врховним судом: Незаконито именовање Радовића не може остати на снази

Министар унутрашњих послова Данило Шарановић (Демократе) најавио је да ће пред Врховним судом покренути поступак ванредног преиспитивања рјешења Управног суда, којим је као недозвољена одбијена његова тужба против Владе због њене одлуке да именује Александра Радовића за шефа полиције.

Он је, одговарајући на питања “Вијести” упућена на адресу Министарства унутрашњих послова, рекао да ће то учинити користећи Уставом гарантовано право. У највишем правном акту (члан 20) пише да свако има право на правни лијек против одлуке којом се одлучује о његовом праву или на законом заснованом интересу.

“Јасно је да не можемо говорити о владавини права уколико будемо имали као активну апсурдну ситуацију у којој комплетна правничка јавност једну одлуку сматра незаконитом, а да она буде на правној снази, без могућности провјере њене законитости… Сматрам да је јавни интерес да се мора одговорити потреби елеминисања незаконитих одлука из правног система, што тврдим да у овом случају није урађено, јер суд није ни разматрао моју тужбу, већ је стао на становиште да не могу бити странка у поступку, иако су моја права као јединог законитог предлагача повријеђена”, оцијенио је Шарановић.

Управни суд саопштио је јуче да је одбио Шарановићеву тужбу као недозвољену, наводећи да се министар у спору појављује као тужилац, иако није одлучивано о неком његовом праву, нити је Владином одлуком повријеђено неко његово право или правни интерес. Суд због тога није ни улазио у оцјену основаности Шарановићеве тужбе.

Правни експерт објаснио је “Вијестима” да Врховни суд у овом случају не може улазити у суштину спора, већ само одлучти да ли је министар странка у спору, па да потврди да није, или, ако сматра да јесте странка у поступку, да врати предмет Управном суду на поновно одлучивање.

Шарановић је тужбу поднио 28. марта, тврдећи да је извршна власт двије седмице раније, пошто је одбила његов предлог да на чело полиције дође Лазар Шћепановић, незаконито овластила премијера Милојка Спајића (Покрет Европа сад) да предложи новог кандидата, да је он противправно предложио Радовића и да је због тога тај полицијски функционер незаконито изабран на позицију вршиоца дужности (в. д.) директора Управе полиције (УП).

Према Закону о унутрашњим пословима (члан 16 став 4), министар је искључиво надлежан да Влади достави предлог за в. д. директора УП, а извршна власт као колективно тијело даје сагласност или не на такав предлог.

Шарановић је стога тражио од суда поништење рјешења о именовању Радовића, а као разлоге за то навео погрешну примјену материјалног права, повреду правила поступка и погрешно утврђено чињенично стање.

Он је рекао “Вијестима” да никад раније није коментарисао судске одлуке, па да то неће чинити ни сад, с функције министра. Казао је да Управни суд није улазио у меритум, односно, није одлучивао о томе да ли је избор шефа полиције спроведен на законит или незаконит начин.

“Супротно томе, суд се бавио једино тиме да ли могу бити странка у поступку, и само је утврдио да не могу”, додаје Шарановић.

Министар наводи да мисли да црногорски правни систем мора имати модел за преиспитивање законитости свих одлука које доносе државни органи, те да Устав свакоме гарантује право на правни лијек. Каже да је непосредно након избора в. д. директора УП стручна јавност у Црној Гори “јединствено била на становишту да је тај поступак спроведен супротно закону”.

“Конкретније, да је поступак спроведен супротно члану 16 став 4 Закона о унутрашњим пословима, који експлицитно прописује да се вршилац дужности директора Полиције може изабрати искључиво на предлог министра унутрашњих послова. Овом приликом не морам подсјећати да овај поступак није спроведен на мој предлог, већ да је закључком Владе та надлежност незаконито пренијета на премијера”, подсјећа Шарановић.

Радовићевим постављењем на мјесто шефа УП кулминирао је вишемјесечни тињајући сукоб Покрета Европа сад и Демократа у вези с кадровањем у сектору безбједности. Због тога су Демократе орочиле подршку Влади до добијања ИБАР-а (Извјештај о испуњености привремених мјерила), који се очекује у јуну.

Тврдио да је странка у поступку

Дио правника тврдио је да Шарановић нема активну легитимацију (законско овлашћење) за тужбу, већ да је то могао учинити неко од кандидата који нису изабрани за шефа полиције, али је Шарановић у тужби био навео да његова легитимација проистиче, између осталог, из одредби Закона о управном спору (члан 10 став 1). У њима пише да је тужилац у управном спору физичко или правно лице, које сматра да му је управним актом или другом управном активношћу повријеђено неко право или правни интерес.

Он је у тужби оцијенио да није спорно да је странка у управном поступку јер је процес избора шефа полиције вођен по његовом предлогу, “а добијено својство странке у управном поступку, сходно већ успостављеној судској пракси, не може се изгубити у управном спору”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: