Шарић: О Српском патријарху и води која увијек нађе пут

Аутор: Горан Шарић, католички теолог

И поновно је патријарх зарезао кируршки прецизно у гнојну рану. Зашто у Србији има толико насиља над женама? Можда би се са социолошке и психолошке точке гледишта могла наћи нека објашњења. Можда су Српкиње толико доминантне жене да им мушкарац више не може ни парирати, а камоли доминирати. Није више од њих јачи ни интелектуално, ни финанцијски, ни духовно, и онда му остане само један начин доминације – груба, одвратна физичка сила.

Но, овдје треба увидјети још један момент. Србија има баш онаквог патријарха какав јој у овим турбулентним временима треба. Срби су некад били озбиљан народ, можда једини државотворан народ међу Славенима. Одавно то није тако – прво југославенство, па титоизам, а највише вестернизација (српска опчињеност Западом) разорили су душу тог некад силног народа.

Од славне прошлости се не живи, њу је лијепо знати и лијепо је се сјећати. Али, ако смо заиста искрени према себи, поставимо си питање: да ли је у овој данашњој Србији лакше наћи десет Обилића или десет НАТО лобиста? Или, још горе – једног Миленка Павловића или тисућу НАТО лобиста?

Ви који нисте задовољни нашим патријархом, размислите мало каквог бисте патријарха хтјели? Оног који на зиду исписује „Косово је Србија“ док баца смеће у ријеке? Оног који на друштвеним мрежама води рат у име Руске Федерације са НАТО ботовима, а није служио војску? Оног који „зна“ да су Срби са Сириуса основали цивилизацију на Земљи, а не зна чији су гробови у Карађорђевом парку, нити икад застане поред њих? Оног који се ваља на улици ради Еуроприде-а, али се не скида са лезбејске порнографије?

Не може то тако. Србија је лав. Али рањени лав. Тешко рањен. Окружен хијенама, иза којих су још горе звијери. Србија себи не може дозволити ратне сукобе (што не значи да на њих не треба бити спремна). Не може си дозволити да не игра по правилима Запада (што не значи да та правила не треба изиграти кад год може).

Србија не треба патријарха који је ватра, који ће запалити пожар у којем ће изгорити и он и ово мало што је од Србије остало.

Србија треба патријарха који је као вода. Који ВОДИ јер је као вода. Који ВОДИ јер УВИЂА, увиђа јер ВИДИ, а кад води, види и увиђа, онда и ВИДА ране (лијечи).

Да ли је већи проблем Србије шака ЛГБТ активиста од којих пола није из Србије или неморал и насиље на телевизијама са националном фреквенцијом? Или тисуће абортуса док Срби нестају? Да ли би патријарх требао давати лајкове Кадирову (што би антисрпски медији једва дочекали да покрену хајку) или осудити пребијање и силовање и израбљивање и мучење наших жена?

Наших предивних мајки које су нас донијеле на свијет, наших сестара које би живот за нас дале, наших кћерки које у нама виде свог хероја, наших супруга које нас трпе овакве никакве, немужевне…

Бог нам је данас и овдје пружио милост, дао патријарха који је, како то Исус каже, „безазлен као голуб, али мудар као змија“ (Матеј 10:16). Немојмо га нападати што није јавно на сва звона изразио саучешће Дугину, нити каменом гађао партнерку Ане Брнабић, него се помолимо за њега. Помолимо се за њега, јер ако смо вјерници онда знамо да духовни, негативни ентитети не насрћу толико на обичне људе (њих прогоне демони кредита, кладионице, овисности), него на духовне вође!

Ми имамо духовног ВОЂУ који УВИЂА, који ВИДИ, који ВОДИ, који ВИДА… који је попут воде, а вода увијек нађе пут…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: