Шарић: Запад смрди на лицемјерје, а Срби први на удару

Поводом масакра у двије новозеландске џамије у којој је Брентон Тарант убио 50, а ранио више од 20 људи огласио се и др Горан Шарић, католички теолог и историчар. На западну пропаганду гдје се ово непочинство веже за највеће српске јунаке, Шарић поручује да Запад и Тарант нијесу добро схватили Србе, те ако хоће да уче шта је љубав да се окрену православљу и светосављу које у потпуности живи по Исусовом учењу.

Његову Фејсбук објаву преносимо у цјелини

У петак, 15.03. за вријеме јутарње молитве у двије новозеландске џамије Брентон Тарант је убио педесет људи. Осам година раније Андерс Бехринг Бреивик убио је 77 људи Ослу. У тих осам година Арапи и муслимани извршили су бројне терористичке нападе, небројна су силовања бијелих жена од стране црнца у Америци и пљачкања бијелаца у Јужноафричкој републици. А опет, неко је те црнце довео као робове у Америку, неко је колонизирао Јужну Африку и извршио агресију на Афганистан, Ирак и Либију.

И Бреивик и Тарант су психички болесни. Из Исусовог учења нико нормалан не може ишчитати насиље. У исламу постоји ђихад – свети рат, у хришћанству окретање другог образа. Крајњи циљ данашњег ислама је теократска исламистичка држава у којој су хришћани ако уопште постоје грађани другог реда, крајњи циљ хришћанства је краљевство Божје. А Исус каже: „Краљевство Божје је у вама и оно је изван вас.“ Краљевство Божје није мјесто ни друштвено уређење него стање свијести.

Некад ислам није био овакав какав је данас. 10.02.1258. године Монголи су провалили у Багдад, главни град Абасидског Калифата. Велика држава нестала је у крви стотина тисућа побијених муслимана, а ријека Тигрис црнила се од уништених књига из књижнице какву је Европа тада могла само сањати, чувене „Куће мудрости“. Ислам се никад више није опоравио, никад више није изродио новог Ибн Сину (Авицену) једног од очева медицине, новог Насирудина Тусиа, оснивача тригонометрије или новог Ал-Јахиза који је о еволуцији живих бића писао тисућу година прије Чарлс Дарвина.

Чак и након тога у исламским земљама постојала су хришћанске цркве и хришћани. У хришћанској Европи џамија и муслимана није било. Бијели Европљани, католици и протестанти поробили су пола свијета. Хришћанство које су у јужну Америку доњели католички конквистадори или у сјеверну Америку протестантски каубоји, било је одвратно. Индијанци су тог бога којег су им бљедолики освајачи проповједали огњем и мачем називали „хришћански бог смрти.“ Али тај хришћански бог смрти није био Бог светосавља, није био Бог Словена. Словени су прије Индијанаца и Индијаца и Африканаца и муслимана упознали протестантског и католичког бога смрти.

Бијела Европа нестаје. Западњаци жању оно што су посијали. Французи су колонизирали Алжир, а данас им је Алжир досао у Париз. Британци су убијали Пакистанце, па им је сада градоначелник Лондона Пакистанац. Али то нема никакве везе са Србима. Нису Срби осмислили радикални селафијски (вахабијски) ислам и подвалили га муслиманима, него Британци. Нису Срби убили стотине хиљада Ирачана ради непостојећег оружија за масовно уништење него Американци. Срби су први на удару када запад запали ватру исламског тероризма, као што су били први на удару Османског царства које никад не би стигло у Европу, да западњаци 1204. нису опљачкали и уништили Цариград. Запад смрди на лицемјерје јер за њих је исти муџахедин терорист ако држи одсјечену главу америчког маринца, а борац за слободу ако држи српску или руску главу.

Брентон Тарант је прије двије године посјетио Србију и ништа није схватио. Да је схватио Србе и светосавље, никад не би извршио тај масакр. Као што ништа не схваћају ни они морони из Вишеграда који су се неки дан обукли у Булајићеве четнике. Светосавље је универзални језик љубави, мира и братства међу људима. То је борба за слабије, потлачене, за част и идеале. У вјековима турске окупације никад ни један Србин није ушао у џамију и побио 50 невиних људи. Турци су стољећима малтретирали Србе, а након само једног рата, првог балканског, Срби су поручили Турцима да су са њима све рачуне изравнали.

Муслимани данас могу бирати између хазрет (свете) Рабије из Басре и Ибн Арабија или Осаме Бин Ладена и Ал Багдадија, америчких лутака на концу. И хришћани могу бирати између протестантског материјализма и православног идеализма. У свакој религији постоје мистици и велики учитељи који су говорили универзалним језиком љубави. И у свакој постоје луђаци и фанатици.

Прије 800 година велики Руми је рекао да вољети значи досећи Бога. Прије 2000 година Исус је рекао да је Бог љубав. Прије 8 000 година наши преци су знали да у рату никад нема побједника и да је љубав једино за што вриједи живјети. Славени никад нису водили освајачке ратове и дражли робове. „Живот је љубав“ писало је на најстаријем натпису пронађеном у Винчи. То су западњаци и Тарант требали научити од Срба.

Извор: Фејсбук профил аутора

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: