Састанчење

Малограђанска опозиција (фали Кочи на више него сјајној дефиницији) и даље у фазону испразног састанчења, и само по томе ко је овај пут домаћин, наслућује се танушан обрис разлике… Кад је то био Бечић, разговор се, ипак, нипочему није разликовао од онога кад је домаћин био онај… – како се зове тип који сад води СНП – углавном, ћаскање се одвијало у оним баракама надомак Везировог моста. Поента састанчења? То нико није у стању прокљувити. Можда дечки из малограђанске опозиције на тај начин убијају вријеме? Или мозгају да ли је у домену реалног могуће да се и овај пут гос`н Лека кандидује за предсједника. Ето, то би била њихова политика. Политика?

Чекам дан кад ће, коначно, домаћин невјероватних састанчења бити Криптокапић Ранко! Али, полако… Имамо времена. Не би требало да неко види разлог за позив на узбуну; све је у савршеном реду, и још боље него нам то Дневник саопштава из уста ФиЈипа који нам се увијек већ јавља са далеког сјевера, по отварању какве приредбе или по успјешном санирању какве рупе. Управо на трагу тога, не видим да се малограђански дио опозиције са својом политиком битно разликује од Вујановићеве политике шминкања стварности: напросто, та отуђеност и дистанца коју су  ови дечки заузели у односу на стварност кроз коју прти напаћени народ, у првом реду вријеђа, да не напишем да због ње заслужују сваку осуду, будући да су политички паразити, ситни продавци магле, питам се кога они то, заиста, представљају? – Окупљају се по некаквим канцеларијама око некаквих пластичних округлих столова побадају дупета и на свакој се фотографији цере из свега мозга! У тој „грађанској“ уштирканости проналазимо тон презира који нам се упућује. Они се то, гле, обраћају с висока! Та врста грађанштине народ третира као руралну стокупљевину! Не, не вјерујем да је Ранко обишао и једно домаћинство у Мојковцу; да не говорим шта о томе мисли један тенски шлагер какав је Лека. Ало, дечки, кога ви зајебавате!

И, тако, малограђанска опозиција све нешто захтијева док ДПС то својом методом лагано одбија. Тако укруг. Међутим, неће дечки у Парламент па кад би се цијела Црна Гора урвала у рупу коју под собом сваки дан ископава. Јок, дечки су изнад свега принципијелни! Бојкотују. Иако се Криптокапић промијенио након посјете америма у резиденцији на Марези, ту је (наш) Алекса да га подсјети којим су путем (били) окренули. Тачно, оним који им разноразне амбасаде расвијетле. А опет, они бојкотују…

Углавном, то бива овако: дечки дотрче у амбасаду на зелени чај, неки тамо страни типови у црним одијелима објасне како ствари стоје и шта треба да се ради, али – пази! – на крајње демократски, савремени политички начин, што ће рећи лежерно и салонски, нема везе што све иде доврага и што се лидер у опозицији, ДФ, развлачи по судницама и спушким тамницама, ваша, тј. политика малограђанске опозиције састоји се у – одлагању времена, у крајње двосмисленим потезима, угрубо – у политикама меке отпорности и крајње коректности. У реду, али овдашња стварност је одвећ ужасна па се самим тим (нажалост) не можемо понашати као да живимо у Бриселу! Од кризе у институцијама ћерај до бијеле куге – све нас са свих страна нагриза, доводи у питање и свакако обесмишљава. Отуд, не реаговати правовремено значи уопште не реаговати! Тим прије, малограђанска опозиција само нарушава углед свему што се држи да једна опозиција јесте. Што ће рећи – опозиција је строго дефинисана, она није политика од ситуације до ситуације, како то већ ради малограђанска опозиција, као црна овца у магли, улагујући се Западу, не чуди што дјелују тако погубљено, док се представљају као некаква коалиција, појединачно гледано то су само мале фирме које гледају како да политички преживе.

(Сваки глас малограђанској опозицији заувијек је изгубљен глас! Овај пут ствари су више него јасне. Према томе…)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: