Саставци

Пише: Батрић Бабовић

Мјеста гдје се уливају двије или више текућих вода у једну зову се саставци. Тај географски, хидролошки, природни и интегративни феномен постаје култна ријеч српског језика. Пракса саставака у неовисном и међународно признатом Монтенегру постаје изопштавање уједињења животних токова са прошлошћу и будућношћу, уз одређивања подесних партнера за главне и споредне улоге у том филму.

Политика у неовисној полуколонији постаје саставак пет текућих вода у форми пет дипломатија спојених у једну, а судбина црногорског пука диобни биланс накриво насађених одливака уједињених саставака. Ако политички материјал из домаће парламентарне верзије за паралелу узме гвоздени блок који вриједи сто долара, постаје добар подијум за процјене даљих вриједности на тржишту политичких роба и услуга. Од гвозденог блока вриједности 100 долара праве се потковице које вриједе 250 долара, игле које теже 70 хиљада долара и опруге за сат које вриједе 6 милиона долара. Од истог материјала су три различита производа и три различите вриједности.

Од саставака у једном саставку зависи да ли ће се бити обичан блок, игла или сатна опруга. Утицај на вриједност одређује и политички актер. Довољно да се мрсе конци и разграђују сумњиви и краткорочни политикантски циљеви и рачуни. Образ не постоји, ум, воља и срце се затиру, дебело цријево предњачи над ставом и моралом, полтронство одређује статус, статус и стандард пјешаче један без другога. Принципи су умрли, демократија као постулат је умишљај, изборна воља је фарса, а сами избори увод у никад престали дарвинизам. Састављање најскупље црногорске ријечи могло би се поредити са садржајем једног духовитог тиктока. Радња је на ријеци Замбези.

Главни актер налази се на пободеној кољи у ријеци са младунчетом и оба припадају базалном систему вриједности Чарлса Дарвина. Око коље пливају крокодили, а са обје стране воде на обалама су гладни лавови. Ко је ко у овој фарси од представе сазнаће они који у њој учествују као средства за симулирање демократије. Већински став нормалних и слободних људи је да изборе треба укинути и званично прогласити колонијалну управу без посредних управитеља. Са овим је сагласан „Нобелов комитет за књижевност“ који саморекламерски и властохлепно дјелује унутар домаћег политикантског спектра.

Орган немуште мисаоности и незаситог ректалног апетита почива на несагласју са новим формама инжињерингованих етика, а исти орган је заправо најаутентичнији производ истоимених етичких кодекса. До нашег јединственог слива носе нас туђе воде и плач Лајоша Зилахија, да све иде по плановима програмера према нежељеним циљевима. Вјечни интереси глувоћама и слепилима гасе све наше наде. Уз наше сагласности траје раније (за)почето нестајање из најфинијег угла. А његово име је релативизација духа и система националног достојанства са урушавањима свих видова духовних вриједности!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: