Шатори

Пише: Бећир Вуковић

Ни непажљивијем проматрачу нису промакли шатори око Клиничког центра Црне Горе у Подгорици. Војни шатори за цивилне болеснике.

Често чујемо како власт научава да се црква враћа у средњи вијек. Међутим, са друге стране врата куцка питање: са шаторима за болеснике, у који се вијек враћа држава. Ово није канонско, него коронско питање.

Слика за поштовање: испод високог бора, у шатору – лежи болесник. Разумјели би идеју са шаторима на ледини и испод борова, да је у питању капљична инфекција.

Пажљивијем проматрачу послужиће информација да су чадори подигнути на Крушевцу, око – језивих барака – за душевне болести, инфектологију, и кожне болести. Болничке и радничке подлупљене неокречене бараке, симбол су идеологије чија инкубација још траје у овој рупи. Слика са којом располажемо, није само огледало здравства у Црној Гори.

Са прозора бараке (са прљавим јастуком угураним кроз једно окно), узнемирен призором шаторског насеља, запомаже душевни болесник. Испод борова квакање врана сустиже завијање луталица, резервних чинова у хијерархији паса….

Оћеш нећеш, кад видиш болницу, мораш поћи од себе – лако је разумјети шта је писац хтео да каже. Слажем се да није тешко растумачити. Једини одговор гласи: толико власт држи до вас. То су шатори. Свака власт заборави заповијест да ближње воли као себе саму.

Шатори нису вијест, вијест је корона вирус. Права дијагноза корона вируса јесте – корона вирус је – информација. Да ми бог опрости, има људи који више вјерују у информацију, него у бога.

Паклени план министарства здравља јесте да под шаторе смјесте болеснике. Пакленији него да остатке болесника лагерују у шаторе. Ако се не разумијем у методе секте методиста, разумијем се у методе овдашње власти.

На Крушевцу између зелен борова и зелен ли шатора, изведена је показна вјежба евакуације обољелог од корона вируса. Добровољац је био Мевлудин Нухоџић, министар здравља. А, ко би други.

Доцније, појавио се зачешљан и насмијан на ТВ Дневнику Црне Горе. Са сапуном у руцу. Их, вала, ја руке перем три пута дневно. Али, само, тврдим сапуном. Течни сапун користи Кенан. Потписник ове белешке, још увијек чита како је написано. Тако је писало испод Мевлудина. Доцније, исто је писало и испод Кенана. Какав стил. А, стил – прочишћава – боље и од сапуна.

Нипошто није мала ствар да смо Кенанови савременици. Нисам сигуран због чега, али свијет ће чути за Кенана. Ако не прогласи да смо сви болесни – и не забрани литије – неће чути. Већ смо проглашени лудацима, и пуна два мједеца информација кружи свијетом.

Располажем и информацијом да корона вирус нема у плану да нападне српски народ. Нема куд на тамјан. Пола Балкана је окађено. Поред тамјана ту је и бијели лук, и шљивовица, лозовача, дуњевача, кајсијевача, громовача…

Синоћна Литија мирисала је на бијели лукац. Какво богомдано осјећање аклиматизације који припрема душе за предстојеће прољећне литије…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: