Сав на Митрополитовој страни
Пише: Ранко Никичин Булатовић
Као што су Свети Василије Острошки, Свети Петар Цетињски и Свети Петар Други Ловћенски тајновидац својом Светом Вјером и мудрим духом овјековјечили своје вријеме, тако је и светитељским дјелима блаженопочивши Архиепископ Господин Високопреосвећени Митрополит Амфилохије обиљежио наше страдално вријеме останка и опстанка на раскршћу два миленијума, и на великом путу за своју бесмртност.
Већ пада четрдесет дана откако смо без Милостивог Ђеда свога, сви сирочад остали, и од када се на небеске двери увисио и трнови вијенац светог мучеништва новог Христовог апостола примио Господин Амфилохије.
Све нас је свему учио и много чему научио али не и томе како сад да га добро и боље послушамо – а како било: сви губе а једино Он, и Бог добија, исконска снага Његовог мисионарског дјела је намијењена дужем трајању од одсудног оздрављења једне нације и једне државне заједнице, пред престолом Бога истинога узноси молитву и чини роду своме глас, душама одлучује мјесто вјечне судбине, земни свијет учи да у животу има нечег важнијег од самог живота, и да се по томе човјек тако зове и оправдава своје постојање.
Слава Теби Господе, Исусе Христе, и Господине Амфилохије – наде наше!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Свака ти је света брате Ровчанине, нека тако буде, Амин Боже дај!