Савет Европе: Новинари у Европи под притиском, страх и аутоцензура

Новинари у европским земљама изложени су у великој мери незаконитом мешању у посао, укључујући застрашивање, узнемиравање, физичке нападе, циљани надзор и различите тактике пригушивања критичких гласова, тема и слободе говора, показало је најновије истраживање Савета Европе.

Последица оваквих околности је страх који неретко води ка аутоцензури, закључује се у истраживању, које је данас представљено јавности, а које је обухватило 940 новинара из 47 земаља чланица Савета Европе и Белорусије.

Готово трећина новинара који су учествовали у истраживању спроведеном од априла до јула 2016. године пријавила је физичке нападе у претходне три године, а највише њих, 69 одсто, пријавило је психолошко малтретирање које укључује застрашивања, претње, клевете и понижавање, резултати су истраживања.

На другом месту по учесталости незаконитог мешања у новинарски посао је малтерирање у виду електронске комуникације, где је различите облике претњи и оптужби пријавило 53 одсто испитаних новинара.

На трећем месту је застрашивање које предузимају разне интересне групе (50 одсто), а затим следе претње силом ( 46 одсто), застрашивање које предузимају политичке групе (43 одсто), циљани надзор ( 39 одсто) и застрашивање које примењује полиција ( 35 одсто), наводи се у саопштењу Савета Европе.

Студија СЕ под називом „Новинари под притиском: Незаконити утицај, страх и аутоцензура” показује да су физички напади на новинаре најчешће пријављивани у области Јужног Кавказа и Турске, али да је таквих случајева било и у земљама чланица ЕУ и другим земљама Европе.

Више од трећине новинара пријавило је да није имало приступ механизму који би их заштитио од спољног уплитања у њихов посао.

Овакво стање резултирало је тиме да је чак 60 одсто испитаних новинара пријавило да се плаши психичког злостављања, застрашивања преко електронске комуникације, застрашивања од стране појединаца, интересних група, а физичког напада се прибојава чак 41 одсто новинара који су учествовали у истраживању Савета Европе.

„Истраживање показује и висок ниво аутоцензуре међу новинарима. Један од пет испитаних новинара каже да је под притиском да своје извештавање прилагоди жељама послодаваца. Њих 31 одсто каже да је морало да ублажи контроверзне приче на којима су радили, 23 одсто није објавило све информације, а 15 одсто је у потпуности одустало од извештавања

Истовремено 36 одсто новинара каже да их је притисак под којим раде навео да се још одлучније одупру цензури, било да она долази споља или је аутоцензура”, закључује се у студији Савета Европе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: