Савез Сокола и солидарност словенских народа

Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Национална друштва у Краљевини Југославији радила су на подстицању пријатељства међу словенским народима. У томе су сарађивала једна са другим. Друштва су путем Словенских балова и плесова настојала да народна ношња буде прихваћена од јавности. Химна Сокола “Хеј Словени” свирана је на свим соколским приредбама. На свесоколском слету у Београду 1930. речи из песме биле су исписане на зидовима павиљона. Кроз слетове у Југославији соколи су настојали да окупе и приближе Србе, Хрвате и Словенце.

Бачка Соколска Жупа приредила је 28. јуна 1922. слет у Суботици. Соколи су посетили изложбу народних ручних радова приређену у градској кући и од које је приход био намењен пострадалима у Битољу. На изложби су били радови из свих крајева Југославије. На Видовдан соколи су посетили Палић, где је у парку приређена забава. На Палићу приређена је Соколска академија. Академију су отвориле чланице Соколског друштва Београд. Вежбе су изведене вешто, тако да су гледаоци помислили да гледају руски балет. По свршетку вежбе публика је са бурним аплаузом поздравила предњачицу Милу Јовановић. Затим је мушки подмладак друштва Осек извео руску народну игру „козачек”. Публика је после свршетка вежбе клицала „живио Осек”. (1)

Соколи су на својим плакатима за слетове користили народне шаре. Пример таквих плаката је плакат за слет у Загребу августа 1924. Соколи су приредили слет у Загребу од 15 до 17. августа 1924. У Загреб је дошло 12.000 сокола из Србије, Војводине, Босне, Црне Горе, Херцеговине, Далмације, Словеније, Хрватске, Међумурја и Истре. Дошли су Чешки и Руски соколи и делегација Пољског соколства. На Другом Југословенском Соколском сабору који је одржан заједно са слетом закључено је оснивање Свесловенског Соколског Савеза. (2) На соколским приредбама учествовали су и козаци.

За соколе предњаке Савез сокола одржао је у Београду од 14 до 19. априла 1936. петодневни течај народних игара. Течај је посетило педесет чланова и чланица из 25 соколских жупа. На течају је обрађено 30 народних кола из Србије, Македоније, Црне Горе, Војводине и Хрватске, осим осталих словенских игара. За течај било је велико интересовање, нарочито код Словенаца.

Соколско друштво Соко I у Загребу је 14 марта 1936. приредило Лужичко-српско вече. Вече је отворио старешине друштва Угљеше Пеливановића, који је у предавању приказао положај Лужичких Срба, као и њихову културу и историју. О Лужичким Србима приредио је изложбу Станковић. У концертном делу извођена су дела лужичко-српског препородитеља Бјарната Крауца и загребачког музичара Фр. Шидака. После тога приказани су помоћу дијапозитива лужичко-српски крајеви и живот становништва. Вече је завршено певањем лужичко-српске химне “Рјана Лужица” и соколске химне “Хеј, словени”. Следеће словенско вече било је предвиђено за 4 април 1936. и било је посвећено Чехословацима. (3)

У циљу пропагирања народних словенских костима, Соколско друштво Београд I одржало је 6 марта 1937. костимирану забаву. Поред представника Соколске жупе Београд Момира Синобада, присуствовали су др. Бахтик као представник чехословачког опуномоћеног министра, др. Шишканов као представник бугарског посланства и други представници националних и соколских друштава. Пре почетка забаве друштвени просветар Драгољуб Вишњић, поздравио је присутне и одржао говор о значају народних костима. Соколска жупа Београд приредила је слет у Београду јуна 1937. Поводом слета отворена је 19 јуна 1937. „Соколска изложба народних рукотворина”. Изложбу су организовали Жупски одсек за рад на селу и Задруга „Рукотворина” за израду ручних радова. (4)

У позоришној сали Руског дома у Београду одржали су руски соколи свечану академију 20 јуна 1937, у којој је учествовало 6 друштава из Покрајинског Савеза руског Соколства у Југославији. Апотеозу академије извели су Руски соколи из Земуна. У првој слици апотеозе приказано је весеље у предратној Русији, са хорским певањем руских народних песама и народним играма. Друга слика представљала је чежњу руских сокола за обновом националне Русије и њихову наду да ће Русија васкрснути јака и препорођена. (5)

Такмичење за првенство Савеза словенског Соколства у Новом Саду одржано је 19 децембра 1937. Такмичари су стигли у Нови Сад 17 и 18 децембра 1937. Вођство чехословачке, пољске, бугарске и југословенске врсте 18 децембра 1937. посетило је општину и Матицу српску. Затим су посетили мушку гимназију краља Александра. Представници соколских савеза под вођством др Павласа посетили су Бановину, где их је примио подбан Рајић и министар за физичко васпитање народа др Вјекослав Милетић. Соколска жупа приредила је заједничку вечеру у ресторану Соколског дома. (6)

У Соколском друштву Земун-Матица уочи дана уједињења 1937. одржана је соколска забава са пригодним програмом и игранком. Нарочито задовољство и аплауз изазвале су игре словенских народа. (7)

Соколска жупа Београд приредила је марта 1938. Бал словенских народа. Под покровитељством Владе Илића, председника Градског поглаварства, бал је одржан у просторијама Соколског друштва Матица. Велика, доња и средња сала биле су уређене за игру а остале остале просторије за бифе. У великој сали су свирале две музике : музика Краљеве Гарде и музика Соколског друштва Београд VII, а у доњој трећа музика. Гости су дошли у народним ношњама и соколским одорама. Краљевог изасланика пуковника Миливоја Дурбешића дочекао је старешина жупе др. Градојевић и остали чланови старешинства. Дошли су министар финасија Летица са госпођом, министар физичког васпитања народа др. Милетић са госпођом, I подпредседник сената Томић, заменици Старешине савеза Паунковић и др. Гавранчић, председник Градског поглаварства Илић са госпођом, адмирал Прица, генерал Косић, Бахтик, бугарски посланик Попов, пољски посланик Дембицки и многи други.

Покровитељ бала Влада Илић повео је Краљево коло. Чланови и чланице Београд-Матице су извели сплет словенских игара; чланови и чланице југословенско пољске лиге у пољским племићким ношњама извели су неколико народних пољских плесова, два пара чланова и чланица руског сокола из Земуна извели су “Козачок”. Нарочито топло су били поздрављени чланови и чланице удружења Трст-Ријека-Горица који су извели неколико плесова из свог краја и у ношњи тамошњег живља. Група руских соколица у руској ношњи извели су игру из свог краја. (8) У Почасном одбору били су др. Вјекослав Милетић, министар физичког васпитања; генерал Петар Косић, командант Београда, Роман Дрејлинг, старешина Руског соколског савеза, Марије Чок, председник Удружења Истрана, Коло Српских Сестара, Нака Спасић, председница друштва „Књегиње Љубице”, Милица Јовановић, председница друштва „Књегиња Зорка”, Лепосава Петковић, председница Југословенског женског савеза. (9) Поводом одржавања бала Словенско друштво из Бугарске упутило је честитке. (10)

После Априлског рата 1941. рад сокола био је забрањен. После обнове рада 1992. Савез Сокола Југославије наставио је сарадњу са осталим словенским народима. После Словенског конгреса у Београду 1946. одржан је 7. свеславенски конгрес у Прагу 1998. Соко Србије учествовао је на Свесловенском конгресу 1998. у Прагу. Српску делегацију од 27 чланова на Свесловенском конгресу 1998. чинили су представници српске Цркве, српско-словенских друштава, Соколи, научне институције и појединци, међу њима и Милић од Мачве. На организацији конгреса учествовали су Светска српска заједница, Српско-српсколужичко друштво, Српско украјинско друштво, Српско-бугарско друштво, Друштво пријатељства Југословена, Чеха и Словака, Друштво пријатеља јужнословенских Муслимана, Срба и Црногораца и други. Савез Сокола на Свесловенском конгресу предводила је Габријела Крагујевић.

Поводом прославе „150 година соколства у Чешкој” 4. новембра 2011. у Градској галерији Центра за културу општине Бела Црква отворена је изложба докумената и фотографија „Соколство словенских народа у 19 и 20 веку”.

У амбасади Чешке републике у Београду отворена је 14. 2. 2012. изложба посвећена Соколском покрету са поднасловом „Др. Војислав Рашић – зачетник соколства у Србији” и промовисана књига о животу др Војислава Рашића чији је аутор Јевђа А. Јевђевић. Церемонији су присуствовали г-ђа Хана Хубачкова, амбасадорка Чешке Републике у Србији, др Јан Варшо, амбасадор Словачке Републике, гдин Франц Бут, амбасадор Словеније, као и представници Савеза српски соко и Соколске општине Чешке. Изложба је отворена у свечаном салону амбасаде а организована је поводом 120 година од када је Београдско гимнастичко друштво узело име Соко.

Од сокола из Србије присуствовали су Гордана Рајновић, Јевђа Јевђевић и др. Никола Жутић. Највећи део изложбе био је посвећен Војиславу Рашићу. Поставка је касније изложена у галерији Завичајног музеја у Јагодини. Изложбу у Јагодини организовали су Завичајни музеј, Савез српски соко и Амбасада Чешке Републике. Поводом прославе 150 година од оснивања Сокола у Чешкој поставка је изложена 15 априла 2012. у Прагу.

Соколи су настојали да подстићу везе између словенских народа. Приређивали су слетове и словенске приредбе (балове, вечери). Кроз слетове у Југославији соколи су настојали да окупе и приближе Србе, Хрвате и Словенце. Савез Сокола био је један од оснивача Свесловенског Соколског Савеза. Сем Савеза сокола Краљевине Југославије у земљи је у истом духу деловао и Покрајински Савез руског Соколства у Југославији.

Напомене:
1. Др. Б. „II. Слет Соколске Жупе Бачке.”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 8, стр. 260-266; Старешинство Бачке Соколске Жупе, „II. Слет Бачке Соколске Жупе 28. и 29. јуна у Суботици”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр.7, стр. 222;
2.„Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;
3. „Лужичко-српско вече Сокола I у Загребу”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 27 марта 1936, бр. 13, стр. 3; 4. „Соколско-словенска костимирана забава”, Вести, „Око соколово”, Београд, 10 априла 1937, бр. 5, стр. 100; „Програм свечаности VI слета Соколске жупе од 19-21 јуна 1937 год.”, „Око соколово”, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр. 7, стр. 169;
5. „Суделовање руског Соколства у жупским утакмицама и жупском слету”, “Око соколово”, Београд, 6.септембар 1937, бр. 8, стр. 177, 178;
6. С. Ч, „Такмичење за првенство Савеза словенског Соколства у Новом Саду”, „Соколски Гласник”, Београд, 1 јануар 1938, бр. 1, стр. 3;
7. „Соколско друштво Земун-Матица”, „Око соколово”, Београд, 4 фебруар 1938, бр. 2, стр. 36;
8. „Жупски бал Словенских народа”, „Око соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр.68;
9. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3 априла 1938 год.”, стр. 77, „Око соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4;
10. „Честитка Словенског друштва из Бугарске”, „Око соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр.68.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: