Савез сокола у обнови Савеза словенског соколства

Пише: Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

После Првог светског рата  соколи су тежили обнови Савеза словенског Соколства.

На I Југословенском Свесоколском слету 1922. у Љубљани, основан је Чехословачко-Југословенски Савез као претеча Свеславенског савеза. Соколи су се спремали да одрже  други соколски сабор 1924. Група соколских радника из Загреба предложила је да се на сабор позову Чехословаци,  Пољаци и Руси. (1)

Сабор је одржаван у оквиру слета у Загребу. Југословенски соколи су приредили  слет у Загребу од 15 до 17. августа 1924. У Загреб је дошло 12.000 сокола из Србије, Војводине, Босне, Црне Горе, Херцеговине, Далмације, Словеније, Хрватске, Међумурја и Истре. Дошли су Чешки и Руски соколи и делегација Пољског соколства. На Другом Југословенском Соколском сабору који је одржан заједно са слетом закључено је оснивање Свесловенског Соколског Савеза. (2)

Седница представника свих савеза одржана је августа 1924. у Југославенском Касину у Загребу. (3) На сабору је вођа пољске делегације Счепански истакао да пољско соколство иде за тим да се обнове у соколству и по соколству старе свеславенске везе. (4)

На сабору био је Адам Замојски. Много тога што је соколство у Југославији закључило употребио је и спровео у пољском соколству. После сабора састали су се представници  свих словенских соколских савеза на саветовање и закључили да се обнови Савез словенског Соколства који је због Првог светског рата био разбијен. Ту обнову преузео је Замојски на себе. Обнова савеза извршена је у његовом дому у Варшави 14 и 15 августа 1925. Представници југословенског, чешкословачког, пољског и руског соколства објавили су да је основан Савез словенског Соколства. Од 1925. није било веће приредбе у Југославији а да Замојски није посетио Југославију.  Задржавао се радо на Јадрану. (5)

Бугарски Јунаци примљени су 10. јуна 1934. у Савез Славенско Соколство, пошто су изјавили, да прихваћају соколску идеологију и соколски теловежбени систем. (6)

Соколске жупе Сплит, Шибеник-Задар и Сушак-Ријека приредиле су слет соколства на Јадрану у Сплиту јуна 1931. У „Соколском гласнику” истакли су да је било преко 15.000 сокола из Југославије и делегације чехословачког и пољског сокола. Пољске соколе предводио је староста А. Замојски. Одликовао је Мирка Буића, старешину жупе Сплит, због развијања и јачања братских веза Пољака и народа Југославије. У име Пољског соколског савеза предао му је две сребрне плакете, једну за њега, а другу за Соколско друштво Сплит. Сребрне плакете су у иметничком рељефу приказивале Пољску. (7)

На слету у Загребу 1934. присуствовали су представници Словенског Соколства и то:  Чехословачког Трухлар, Замојски као представник Пољског сокола, Драјлинг као представник Руског сокола, бугарских Јунака Лазов као и чланови управе Савеза Сокола на челу са Ганглом. (8)

У Савезу словенског соколства били су: Чешкословачка обец соколска са 746.878 припадника, Савез Сокола Краљевине Југославије са 356.630 припадника, Савез пољског Соколства са 59.713 припадника, Савез бугарских Јунака са 45.000 припадника и Руско Соколство са око 6.000 припадника. (9)

Савез Сокола сем слетова учествовао је на такмичењима у организацији Савеза Словенског Соколства. Соколско друштво Марибор изградило је свој дом, за који су планирали да лети служи као табор деци сиромашних родитеља, а зими као склониште соколима-смучарима. Позвани су и представници братских држава: Чехословачке, Бугарске и Пољске да дођу на такмичења на Похорје. (10)

Соколи из Југославије су учествовали и на ИИ смучарским такмичењима Савеза словенског Соколства  на Штрбском Плесу у Татрама. Такмичили су се и чехословачки и пољски соколи. (11)

Крајем фебруара 1937. била су V смучарска такмичења за првенство  Савеза словенског Соколства у Планици. Уз СКЈ и ЧОС први пут су учествовали бугарски Јунаци. СКЈ је први пут освојио Ханжеков покал и постао словенски соколски смучарски првак. (12)

Такмичења на Јахорини била су избирна такмичења за првенство ССС. Такмичари су се 25. 1. 1938. вратили са Јахорине, а 2.2. 1938. отпутовали су за Чехословачку. (13)

Чехословачка соколска општина приредила је зимска такмичења у Високим Татрама. Такмичења су одржана од 6. до 13. фебруара 1938. као први део јубиларног  X  свесоколског  слета у Прагу. Такмичења су обухватала: XI смучарска такмичења ЧОС,  VI смучарска такмичења ССС и такмичења за покал југословенског министра за телесно васпитање. За првенство ССС и Ханжеков покал такмичили су се чланови ССКЈ, ЧОС, Јунака и ПСС. Олга Сковран такмичила се у такмичењима ССС као водница чланица. (14)

Такмичење за првенство Савеза словенског Соколства у Новом Саду одржано је 19 децембра 1937. Такмичари су стигли у Нови Сад 17. и 18. децембра 1937. Вођство чехословачке, пољске, бугарске и југословенске врсте 18. децембра 1937. посетило је општину и Матицу српску. Затим су посетили мушку гимназију краља Александра. Представници соколских савеза под вођством др Павласа посетили су Бановину, где их је примио подбан Рајић и министар за физичко васпитање народа др Вјекослав Милетић. Соколска жупа приредила је заједничку вечеру у ресторану Соколског дома. (15)

После Судетске кризе Савез Сокола је решио да се прикупљају подаци о чешком соколу и Савезу словенског соколства. (16)

Др М. Градојевић је писао у часопису „Око Соколово” о смрти Адама Замојског. У чланку се истицало да је глас о његовој смрти стигао после многих перипетија. (17)

Соколско студентско средиште у Загребу одржало је 23. марта 1941. комеморацију Адаму Замојском. (18)

У оквиру рада Савеза Сокола на јачању словенске узајамности дошло је до обнове Савеза Словенског Соколства. Делегације сокола из словенских земаља присуствовале су слетовима.

Организована су соколска спортска такмичења у оквиру Савеза словенског соколства. Савез Словенског Соколства обновљен 1925. нестао је у Другом светском рату.

 Напомене:

1.Уредио Анте Брозовић, „Савез Словенско Соколство”, „Соколски зборник година I”, Београд, 1934-1935, стр. 218, 220;
2.„Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;
3.Уредио Анте Брозовић, „Савез Словенско Соколство”, „Соколски зборник година I”, Београд, 1934-1935, стр. 220;
4.Уредио Анте Брозовић, „Пољско соколство”, „Соколски зборник година I”, Београд, 1934-1935, стр. 177;
5.„Брат Адам Замојски”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 17. јануара 1936, бр 3, стр. 1;
6.Уредио Анте Брозовић, „Савез Словенско Соколство”, „Соколски зборник година I”, Београд, 1934-1935, стр. 220;
7.„Величанствени успех слета Соколства на Јадрану”, „Соколски гласник”, Љубљана, 2. јула 1931, бр. 27, стр. 1;
8.„Величанствена соколска поворка”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 14. август 1934, бр. 33-34, стр. 10,
9.„Савез словенског Соколства у бројкама”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 24. јануара 1936, бр. 4, стр. 2;
10.„Зимски спорт на Похорју”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 17. јануара 1936, бр. 3, стр. 4;
11.Фердинанд Мајник, „Соколска смучарска такмичења”, „Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 15. октобра 1938, бр. 10, стр. 360, 361;
12.Фердинанд Мајник, „Соколска смучарска такмичења”, „Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 15. новембра 1938, бр. 11, стр. 405,406;
13.Фердинанд Мајник, „Соколска смучарска такмичења”, „Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 15. новембра 1938, бр. 11, стр. 405,406;
14.Фердинанд Мајник, „Зимска такмичења ССС у Високим Татрама”, „Соко”, лист предњаштва Сокола Краљевине Југославије”, Љубљана, 15. марта 1938, бр. 3, стр. 106-112;
15.С. Ч, „Такмичење за првенство Савеза словенског Соколства у Новом Саду”, „Соколски Гласник”, Београд, 1. јануар 1938, бр. 1, стр. 3;
16.„Око Соколово”, 4. фебруара 1940, бр. 2, стр. 36;
17.Др М. Градојевић, „Смрт брата Адама Замојског”, „Око Соколово”, 1. март 1941, бр. 2 и 3, стр. 17-18;
18.„Соколско студентско средиште у Загребу”, „Соколски гласник“, Београд, 28. март 1941, бр. 13, стр. 6.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: