Савез Срба из Црне Горе осуђује изјаве појединаца из такозваних „елитистичких“ кругова београдске чаршије
Савез Срба из Црне Горе са сједиштем у Београду осуђује изјаве појединаца из такозваних „елитистичких“ кругова београдске чаршије који узимају себи за право да својим изјавама вријеђају како они кажу дођоше који им урушавају њихов комфор и „њихов“ град као да су га добили у наследство на управљање, наводи у саопштењу предсједник Савеза Срба из Црне Горе Жељко Чуровић.
Саопштење преносимо интегрално:
„Савез Срба из Црне Горе са сједиштем у Београду осуђује изјаве појединаца из такозваних „елитистичких“ кругова београдске чаршије који узимају себи за право да својим изјавама вријеђају како они кажу дођоше који им урушавају њихов комфор и „њихов“ град као да су га добили у наследство на управљање.
А град Београд, отворени град за свакога добронамјерника, било пролазника или „дођоша“, прихватао је кроз вријеме свога трајања, градећи од себе престоницу српског народа, рачунајући на сваког који је дошао да може допринијети његовом развоју и тежњи да постане културни и економски центар међународног ранга.
Београд су рушили разни освајачи а градили га они који су у њега долазили и остајали. Без обзира да ли је то била сељачка, радничка или интелектуална рука, која је била једнака и није се разликовала у тежњи што већег и љепшег стваралачког подвига.
Када су Карађорђеви устаници ослободили Београд у њему није било Срба. Живјели су Турци, Цинцари и Јевреји. Од тада Београд постаје главно стециште Срба и осталих народа који су у њега долазили и остајали, на крају и главни град Србије.
Хоћемо ли ослободиоце Београда од Турака прогласити „дођошима“ који су својим доласком „пореметили“ „културни“ и сваки други имиџ града.
Или ћемо оне „ослободиоце“ из личких и црногорских бригада који су слобађали Београд од београђана 1944. године, побили 12 500 најугледнијих грађана Београда, конфискујући њихову имовину и усељавајући нову партијску „елиту“ у њихове домове, прихватити као доносиоце културе у нашој престоници, а њихове потомке прихватити као старосједеоце, како воле себе да сматрају.
Управо та „старосједелачка елита“ из 1944. године која је прогнала и побила праве београдске старосједеоце, узима себи за право да тврди да је Београд њихов град и да се њиховим малограђанским презиром према свима осталима који држе до свога мишљења и сматрају Београд својим градом ускрати свако грађанско право, па и право гласа. Из својег малограђанског конфора сматрају да је само њихово мишљење исправно и да се само по њиховим правилима мора свак управљати.
Називајући себе европејском „елитом“ изгубили су осјећај националног поноса, осјећај обавезе према држави и граду за који сматрају да је њихов, јер и држава и град треба да служе само њима и њиховим потребама у остваривању сопствене визије конфора.
Да је то тако, неби себи дозволили такве омаловажавајуће изјаве према својим сународницима који су стекли легитимно право гласа као свуда у демократским државама што имају право гласа припадници једног народа у својој матичној држави. Да имају моралне одговорности, не би урушавали непроцјењиву вриједност собе из деветнаестог вијека, чије вриједности у њој су оставили управо прави старобеограђани и елита тога времена. Као што нијесу имали одговорности према умјетнинама у Скупштини Србије које су такође непроцјењиве вриједности, а нестале су 2001.године када су њихови идеолошки предходници палили Скупштину истим изборним поводом.
Рушитељски нагон малограђанске „елите“ не приличи достојанству човјека, а још мање омаловажавање свих оних који не мисле као они.
Толстој у своме писанију даје своје мишљење о насилничком преузимању власти:
„Какав је смисао револуције да се руши легална власт, да се иде силом улице на силу државе? Свака насилна промјена заслужује највећу осуду и само ће донијети још веће зло, ако је ово до сада зло, зато што насилна промјена дошла преко револуције, нема у себи потребне мудрости, већ више похлепе за влашћу. Та промјена је осуђена на пропаст, што значи на штету народа и државе, а на корист само оних у врху у тим промјенама.“
Мјесто рођења не чини човјека, већ његово васпитње и генетски потенцијал који носи у себи.
Јер кад би послушали малограђанску „елиту“ из круга двојке, Београд би се морао одрећи свих „дођоша“ који су долазили и остајали у Београд, да би тек тада они могли живјети у миру у „њиховом“ граду и у њиховом комплексу ниже вриједности које засјењују београдски „дођоши“ који су стизали из разних крајева и уздизали Београд културно, естетски и економски.
Шта би остало од Београда кад би се одрекли: Андрића из Вишеграда, Црњанског из Чонграда, Мокрањца из Неготина, Винавера из Шапца, Лубарде из Љуботиња, Шобајића из Никшића, Ћеловића из Требиња, Коларца из Новог Сада…И на крају Карађорђевића из Тополе или Обреновића из Горње Добриње.
Не може господо плава крв потећи ни из чега, а поготову из оних који су се одрекли сопствене елите која је градила државу Србију и град Београд.
Савез Срба из Црне Горе није политичка организација. Наше чланство, индивидуално припада различитим политичким убјеђењима, али држимо до достојанства човјека, поштовања појединца ма ко он био и ма коме политички припадао. Поштујемо државу Србију као матицу српског народа која нас је прихватила као своје. Поштујемо институције државе и противимо се сваком насиљу, па и оном које гледамо ових дана када се урушавају најдрагоценије вриједности града Београда а тиме и државе Србије и српског народа. Коме није свето своје, ништа му није свето сем сопственог конфора и малограђанске умишљености у сопственој „величини.“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Брајан Брковић главни јуришник протеста у БГ… Само ми није јасно да су сви ти пљуватори Срба ван БГ у ствари потомци комуниста из ЦГ
У Београду су сви дођоши, ретко да је нечија породица дуже ту од 3-4 колена.