Савез удружења расељених и избјеглих у Црној Гори: Поздрављамо најаву рјешавања питања држављанства

Савез удружења расељених и избјеглих у Црној Гори, као кровна прогнаничка асоцијација која окупља 22 удружења, поздравља најаву премијера Здравка Кривокапића о рјешавању држављанства за људе протјеране са подручја некадашње Југославије који овдје деценијама живе без елементарних људских и грађанских права.

„Годинама смо у континуитету указивали на планирану, и злонамјерну, систематску дискриминацију коју је претходни режим вршио над расељеним и избјеглим лицима, на све начине избјегавајући да им омогући уживање основних људских права и слобода која им припадају и по Универзалној Декларацији Уједињених нација о правима човјека. С друге стране, новцем из међународних фондова који је био намијењен рјешевању проблема расељеничке популације највећим дијелом одржаван је „социјални мир“ међу држављанима, а нарочито међу гласачима Демократске партије социјалиста и њених сателита“, казао је предсједник Удружења Миленко Јовановић.

У позадини таквог односа према расељенима били су, истиче он, искључиво политички разлози, јер је процјена режима Мила Ђукановића била да када би се овој популацији дало црногорско држављанстви (а тиме и право гласа) већина исте би на изборима за органе власти своје повјерење углавном давала српским политичким партијама, што су нам поједини министри интимно и признавали, чиме су на најгрубљи начин и у самој најави потенцијаног права гласа угрожавали слободу изјашњавања људима.

„Да апсурд буде потпун, рампа за добијање црногорског држављанства расељеним и избјеглим лицима спуштена је заправо подзаконским актом, Одлуком Владе која на крајње незаконит и сраман начин дефинише законити боравак искључиво као боравак пријављен код МУП-а, чиме је бивша власт приказала да је некадашњи Комесаријат за расељена лица Владе Црне Горе заправо радио незаконито када је издавао боравишне расељеничке легитимације овој популацији“, наводи Јовановић.

Према његовим ријечима, нарочито је неприхватљиво што актуелним законским рјешењем ни дјеца из расељеничких породица која су рођена у Црној Гори немају право на црногорско држављанство уколико им један од родитеља није држављанин.

„Нарочито су дискриминасана расељена лица са Косова и Метохије, чији су родитељи или у најгорем случају преци у „другом кољену“ рођени у Црној Гори, а населили су Метохију између два свјетска рата. Савез удружења расељених и избјеглих је успоставио сарадњу са Владом Црне Горе и очекујемо да ће наши представници бити заступљени у радним групама које буду ангажоване на припреми новог законског рјешења којим ће проблем држављанства бити ријешен на квалитетан и свеобухватан начин, при чему се нарочито мора водити рачуна и о правима у вези са имовином ових лица у држава поријекла“, појаснио је он.

У Црној Гори, каже, живи око 11.000 особа са Косова и Метохије без црногорског држављанства и око 6 хиљада протјераних са подручја Босне и Херцеговине и Хрватске.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: