Савић: После Вучковића мора да оде и Весна Меденица

Пише: Предраг Савић, адвокат и члана Правног савјета ИН4С

Кадровско проветравање и чишћење судске управа у свим црногорским судовима (нарочито у онима где се противуставно и незаконито председници бирају по осми, четврти или трећи пут) је један од основних предуслова за реформу црногорског правосуђа и услов за васпостављање слободног и независног судства!

Ову парафразирану реченицу изрекао сам на скупу средином новембра прошле године, који је организован у оквиру пројекта „Реформа правосуђа: Унапрјеђивање капацитета организација цивилног друштва у доприносу очувању интегритета правосуђа”, које спроводи ЦеМИ, у сарадњи са Центром за демократију и људска права (ЦЕДЕМ) и Мрежом за афирмацију европских интеграционих процеса (МАЕИП), и то уз помоћ Европске уније.

Да се нешто, ипак позитивно дешава у Црној Гори, потврђује и вест да ће Судски савјет морати до краја месеца да реализује пресуду Управног суда према којој је поништена њихова одлука да судија Бранко Вучковић користи трећи петогодишњи мандат на месту председника Основног суда у Котору. У суштини то је Вучковићу био осми мандат, али се рачуна као трећи од момента када је уведена уставна и законска забрана да неко не може бити биран на место председника суда у више од два мандата (та уставна норма се односи и на председника Врховног суда). Уз то, овде нема никаквих правних празнина и недомица, како су то поједини медији пренели. Све је у Закону о Судском савјету и судијма прописано до танчина. Одлука о Вучковићевом избору мора бити поништена, а то мора има утицаја и у случају избора Весне Меденице по трећи за председника Врховног суда.

У члану члану 42 став 1 поменутог Закона, децидирано стоји:

„Исто лице може бити бирано за предсједника истог суда највише два пута.“

Погрешња је тврдња да Закон о судском савјету и судијама не дозвољава могућност да одлукла о избору Вучковића за председника може бити поништена, јер баш у одредби из члана 43 овог Закона прописана је сходна примена , која то омогућава .

„На поступак јавног оглашавања, пријављивања кандидата, обављања интервјуа, утврђивања листе кандидата и доношења одлуке о избору предсједника суда, сходно се примјењују одредбе овог закона којима се уређује поступак избора судија који се бирају у основни суд“, дословце се каже у члану 43 Закона о судском савјету и судијама.

Члан 107 поменутог Закона, предвиђено је, да ће Судски савјет поништити одлуку о избору судије, између осталог, ако судија у вријеме избора није испуњавао услове за избор. Управо та одредба се мора сходно применити и на Вучковићев избор за председника! Ова сходна примена важи за све председнике који су по трећи пут изабрани, па и Весну Меденицу.

Управни суд је у случају Вучковић наредио да тужени Судски савјет, отклони недостатке, на које је указано пресудом и то сходно члану 56 Закона о управном спору. То значи да мора донети нову закониту одлуку.

Чланом 56 наводи се да када Управни суд поништи акт против којег је био покренут управни спор, предмет се враћа у стање у којем се налазио прије него што је поништени акт донесен, односно, Судски савјет је везан правним становиштем из поменуте пресуде Управног суда, али и поменутим одребма из Закона о Судском савјету и судијама, и не може предузети радњу, која би била противна садржини пресуде, а корист њиховог миљеника Вучковића!

Убеђен сам , да и поред појединих тврдњи и тумачења – да ова одлука има само правну снагу у случају избора Вучковића, да то није тачно са апспекта савременог европског законодавста и праксе Европског суда за људска права у Стразбуру. Ова одлука, с обзиром на нова учења и гледишта о потреби уједначавања судске праксе и значају судских преседана, мора бити од битног значаја и на све друге случајеве избора председника судова! То би значили Судски савјет би могао и морао да покрене поступак и по службеној дужности, поништи одлуку о реизбору по трећи пут Весне Меденица на место председника Врховног суда, примењујући одредбе из чланова 42, 43 и члана 107 Закона о судском савјету и судијама. То једини начин да се превазиђе крајње незаконито и неуставно стање у судској управи Врховног суда, које се рефлектује и на све остале ниже у Црној Гори и кататрофално се одражава на правну сигурност и правни поредак! Вучковић никако не сме бити дискриминисан, тј. стављен у неповољнији положај од Меденице.

Дакле, све одлуке о избору председника који обављају трећи мандат морале би поништене, јер ти председници нису испуњавали услов за избор, то је постојала несавладива препрепрека за њихов избор у виду предходна два мандата ! То је једини исправни сатав који би морао и Уставни суд да пропагира и потврди!

На тај начин оствариле би се и препоруке из делегације Европске комисије. Због овог крајње проблематичног неуставног и незаконитог начина избора у правосуђу, више пута је реаговала Европска комисија, која је у извјештајима наводила да су такви начини и кршење закона недопустиви.

Доносећи ову значајну пресуду која мора имати далекосежне последице и по председницу Врховног суда, Управни суд је поступао по тужби судије из Котора Предрага Крстонијевића, који се прошлог љета први одважио да поднесе тужбу због одлуке Судског савјета да његов колега Вучковић у односу на њега добије предност, иако му је то био трећи, односно осми мандат током три и по деценије његовог рада у которском суду. Судија Крстонијевић је познат као изузетан професионалац и зналац, непоткупљив и достојан у сваком смислу судијске функције! Прави пример независног и непристрасног представника судијске функције. Он је , нажалост, у мањини!

Да тако више не буде мораће да се побрину сви у ЦрнојГори, а посебно већина од 280 судија из редовних судова Црне Горе на којима је велика одговорност да приморају Судски свјет да на законит и уставан начин обавља свој посао. Носиоци судијски функција морају да се изборе против свих оних њихових колега које несавесно и незаконито раде, да се примењују одредбе о дисциплинској одговорности и разрешењу судија које су се огрешиле о законе и струку!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: