Савићевић открио коме је упутио чувене псовке: Овако је настало чувено „Дођи овамо пургеру“

Једна од незаобилазних асоцијација на Дејана Савићевића, који је својим умијећем на терену понио надимак „Геније“, свакако је чувени интервју пред меч против Хрватске у Загребу 1999. године.

На данашњи дан прије 24 године легенда нашег фудбала дала је изјаву која се и данас препричава.

Тог дана је сниман документарни филм и о распаду бивше велике Југославије, у коме је и фудбал био веома битна тема, а тадашња СР Југославија је играла са Хрватском кључни меч за одлазак на Европско првенство у Холандији и Белгији 2000. године.

Тада је испред хотела „Шератон“ Дејан Савићевић пред камером давао интервју о очекивањима пред меч, а све у склопу поменутог документарца.

Тако је настала легенда. Најприје је одговорио на питање о тадашњој ситуацији и ко је крив за рат.

„Ко шта мисли и како мисли то ме најмање интересује. Како они мисле да смо ми криви, тако и код нас ми мислимо да су они криви. То ме не интересује и не тангира толико да бих о томе мислио“.

Новинара је занимало ко су „они“? па је популарни Дејо на то одговорио.

„Па причамо о Хрватима, не причамо о Македонцима. Према томе нема шта да понављам – а онда је услиједила увреда и гласан повик некога са улице: „Ти си го*но!“.

Тад настаје легендарна сцена.

– Је**м те у уста те је**м. У та шк*бава уста, пи**о једна, дођи овамо пи**о једна, по**ши га мало пургеру, дођи пургеру. Је**м те у уста шкрбава… – као да је научио текст, тако је испалио све из себе Савићевић, а онда се окренуо ка камери и хладнокрвно завршио изјаву.

Годинама касније у разговору за Спорт клуб, Савићевић се присјетио и тог легендарног интервјуа и открио како је све то изгледало.

– То се дешава пред утакмицу 1999. године, играли смо с Хрватима. Ја дајем изјаву, сам остао тамо да причам, и видим и чујем да неко стално нешто добацује и стално неке увреде. У једном моменту, када ми је пуна глава била његових псовки и прозивки, а ја био пред крај изјаве, окренем се, видим човјека не више од метар седамдесет, шездесет. Сад се сећам, имао је дрес шаховницу, црну јакну и неку тренерку доњи дио. Нема два зуба у главу. И ја се окренем и кажем ону псовку, кажем шта ћеш. И ја онда ријеч по ријеч, изручим то што сам имао. Нисам поносан на то, наравно. Не бих волио да ме памте по томе. Окренем се, знајући да овај снимак може да се искида у слово, у пола ријечи, окренем се и кажем „према томе, надам се да ће се утакмица завршити фер и коректно“. Да завршим изјаву и да што прије идем у собу.

Савићевић је открио и да је имао договор са човјеком који га је интервјуисао да псовке неће изаћи јавно. Међутим, договор није испоштован.

– То пође тако, и ја када сам завршио кажем „слушај, оћеш ово да окинеш?“ Каже ми, „наравно, Дејо“. Пар мјесеци после, ја у Бечу, зове ме режисер „Е завршен је филм, да ти пошаљем ВХС касету“. Ја му дам адресу, мени дође та касета, ја у дневни боравак ставим. Он ме зове, „јеси видео?“, ја кажем не, зови ме за једно седам дана, једно поподне када будем имао времена хоћу на миру да одгледам. Ја после два-три дана, када сам видео оно, желудац ми се окренуо. Е, онда можете да замислите шта сам њему рекао – рекао је Дејан Савићевић.

(Курир.рс)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: