Савјетник

Пише: Мишо Вујовић

“Добар дан господине директоре”!
“Добар дан”!
“Јесу ли ве звали”?
“Ко”?
“ Ови моји”.
“ А ко су то ти твоји”, сада ће већ надменије директор.
“ Ови из Депееса”!
“ Аааа мислиш ови наши”, осмех.
“ Тако је”, видим ја да си ми мамуран па ти мозак слабије ради.
“ Да. Звали су а што оно бјеше”?
“ Поса’ за мога Шћепана”!
“ А ђе ћемо га? Имали какве школе?”
“ Виђи да се не зноји, да по мало руководи, то нам је у традицији, не смијемо је прекинути.
“ А што рече да је завршио”?
“ Осмољетку редовно. Остало му се не даде нешто га бјеху унавиђели професори. По свему је одскака од осталих”!
“ Осим у памет”!?
“ Е немој ми то. И ти си ванредно завршава, па ћемо и њему склепат некакву диплому. Битно је да је добар чоек, а за Мила би погинуо.”
“ Како без школе на руководеће мјесто. Растргнут ће ме.”
“ Лако ка’ и други. Убачи га за савјетника, а ја ћу виђети да склепамо некако неки менаџмент. Ако морамо одићемо и у Србију”.
“ Не помињи ми Србију, ташта ми је из Србије. О јаду ми је жену забавила фејсбучењем и србовањем.”
“ Ајде виђи ово да ријешимо ево ти карактеристике из Депееса”.
“ Нема шансе. Знаш ли онога што га зову мајор. Е он ће ти то за мале паре завршит. Али се мора испоштовати процедура”.
“ Ајде не зановетај но реци кад да дође на работу”?
“ Може у магацин сјутра, а за друго кад донесе диплому”.
“ А рекох ли ти ја да те поздравио Мило и река’ је да га назовеш ако је нешто спорно”.
“ А ђе спорно. Ништа није спорно. Ја само рекох наглас да је за његово добро да заврши некакву школу. Реци предсједнику да сам га поздравио, а син нека дође од сјутра да ме савјетује”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: