Savjetnik

Piše: Mišo Vujović

“Dobar dan gospodine direktore”!
“Dobar dan”!
“Jesu li ve zvali”?
“Ko”?
“ Ovi moji”.
“ A ko su to ti tvoji”, sada će već nadmenije direktor.
“ Ovi iz Depeesa”!
“ Aaaa misliš ovi naši”, osmeh.
“ Tako je”, vidim ja da si mi mamuran pa ti mozak slabije radi.
“ Da. Zvali su a što ono bješe”?
“ Posa’ za moga Šćepana”!
“ A đe ćemo ga? Imali kakve škole?”
“ Viđi da se ne znoji, da po malo rukovodi, to nam je u tradiciji, ne smijemo je prekinuti.
“ A što reče da je završio”?
“ Osmoljetku redovno. Ostalo mu se ne dade nešto ga bjehu unaviđeli profesori. Po svemu je odskaka od ostalih”!
“ Osim u pamet”!?
“ E nemoj mi to. I ti si vanredno završava, pa ćemo i njemu sklepat nekakvu diplomu. Bitno je da je dobar čoek, a za Mila bi poginuo.”
“ Kako bez škole na rukovodeće mjesto. Rastrgnut će me.”
“ Lako ka’ i drugi. Ubači ga za savjetnika, a ja ću viđeti da sklepamo nekako neki menadžment. Ako moramo odićemo i u Srbiju”.
“ Ne pominji mi Srbiju, tašta mi je iz Srbije. O jadu mi je ženu zabavila fejsbučenjem i srbovanjem.”
“ Ajde viđi ovo da riješimo evo ti karakteristike iz Depeesa”.
“ Nema šanse. Znaš li onoga što ga zovu major. E on će ti to za male pare završit. Ali se mora ispoštovati procedura”.
“ Ajde ne zanovetaj no reci kad da dođe na rabotu”?
“ Može u magacin sjutra, a za drugo kad donese diplomu”.
“ A rekoh li ti ja da te pozdravio Milo i reka’ je da ga nazoveš ako je nešto sporno”.
“ A đe sporno. Ništa nije sporno. Ja samo rekoh naglas da je za njegovo dobro da završi nekakvu školu. Reci predsjedniku da sam ga pozdravio, a sin neka dođe od sjutra da me savjetuje”.