Савковић: Хоћемо право на живот

Пише: Жељка Савковић, потпредсједница Радничке партије

У Црној Гори смо све више свјесни чињенице да се Устав Црне Горе крши на сваком кораку. И колико год се трудили да се у овој бесудној земљи изборимо за себе, тако што ће се само поштовати чланови Устава Црне Горе, постајемо немоћни пред налетом непоштовања истог, од стране оних који су га писали.
Овим путем желимо да укажемо грађанима Црне Горе на чланове Устава по којима, сви они који су обухваћени њима имају право на живот достојан човјека, а не да се управо 90% њих бори да преживи. 10% се понаша бахато, не марећи за њих, показујући нам на сваком кораку, како управо једна власт уништава свој народ, доводећи га до руба сиромаштва, презадужености, самим тим узимајући му достојанство. Слободу!
Члан 2 Устава Црне Горе – Црна Гора је грађанска , демократска, еколошка и држава социјалне правде, заснована на владавини права;
Члан 6 – Црна Гора јемчи и штити права и слободе. Права и слободе су неповредиви.
Свако је обавезан да поштује права и слободе других;
Члан 19 – Свако има право на једнаку заштиту својих права и слобода;
Члан 62 – Свако има право на рад,на слободан избор занимања и запошљавања, на правичне и хумане услове рада и на заштиту за вријеме незапослености;
Члан 64 – Запослени имају право на одговарајућу зараду,
Запослени имају право на ограничено радно вријеме и плаћени одмор. Запослени имају право на заштиту на раду.
Омладина, жене и инвалиди уживају посебну заштиту на раду;
Члан 67 – Држава обезбјеђује материјалну сигурност лицу које је неспособно за рад и нема средстава за живот;
Члан 68 – Јемчи се заштита лица са инвалидитетом;
Члан 73 – Мајка и дијете уживају посебну заштиту.
Држава ствара услове којима подстиче рађање дјеце.
Зашто грађани треба да виде управо ове чланове Устава Црне Горе? Зато што се у Црној Гори задњих тридесетак година ни један од њих не поштује. Докази су нам управо сви они који се годинама покушавају уклопити у ове чланове али им не да ова власт која мисли само на сопствено богаћење а најмање на оне који су обухваћени овим члановима Устава.
Демократија је давно умрла у Црној Гори. Еколошка држава смо по Уставу од 1992. године. Свједоци смо да смо тада и били међу најљепшим, најчистијим државама у Европи, па и свијету.

Данас је од еколошке државе остао само члан 2 Устава да опомиње, да смо могли да смо хтјели, а нијесмо. А имали смо све, планине, ријеке, море. Шта је то требало још једној држави да би очувала тај статус? Само власт која то није смјела злоупотријебити зарад личних интереса!
Социјална правда не постоји. Постоје сиромашни и богати. Средња класа се изгубила.
Владавина права је остала закључана у фиокама. Право је у служби оних 10% богатих да би своју имовину бранили од нас који се налазимо у члановма 6, 19, 62, 64,67, 68,73 и још доста њих.
Управо је тих 10%, не поштујући Устав Црне Горе, лажним обећањима, преварама, пљунуло на сваког оног грађанина због којег ови чланови у Уставу Црне Горе постоје: Мајку, дијете, пензионера, радника, незапосленог, инвалида, трудницу, самохраног родитеља, на сваког корисника народне кухиње јер га је својим нечињењем довела у ситуацију у којој се сви налазе.

Мајке су на улицу због одузетог стеченог права. Дјеца без дјечјег додатка, лијечена смс порукама. Пензионери са минималним пензијама. Радници без заштите на раду, уплаћених доприноса, некориштених, неплаћених годишњих одмора. Бивши радници пропалих предузећа још траже своја права. Незапослени без икакве материјалне подршке. Инвалидима се ускраћује право на инвалиднину. Труднице се запошљавају на одређено да би им се дали откази.

Самохрани родитељи муку муче са сваке стране, што због примања, алиментације. Корисници народне кухиње су посебна прича.
Радничка партија ће се и те како борити за све ове категорије. Колико год убјеђивали ове категорије да пара нема, ми смо сигурни да има, само што свих ових година иду у погрешном правцу а и у погрешне руке.

Све док они који су радили и раде, не буду за своја примања могла да подмире висину потрошачке корпе, и сви незаштићени не буду заштићени да могу да живе а не пате, сматраћемо да је у држави онај који треба да буде на првом мјесту, грађанин, по Уставу члан 2, још увијек на задњем, јер ова власт управо то ради, да би са сиромашним грађанима могла да манипулише и тако ову државу држи у својим рукама. Очигледно су заборавили да нијесу они држава него народ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: