Шћекић: Гласао бих о Шаховићима исто као што је БС о Велици, Пиви и Јасеновцу

Предлог резолуције о геноциду у Шаховићима још није стигао до посланичких клубова у црногорском парламенту, иако је ушао у званичну скупштинску процедуру, након што га је потписало свих шест посланика Бошњачке странке (БС).

Аутори предлога резолуције су реис Исламске заједнице Рифат Фејзић и академик Шербо Растодер.

Међу посланицима је тешко пронаћи саговорника на ову тему, а више посланика је саопштило „Дану“ да још нису прочитали званични текст резолуције и да ће се о њему изјаснити када стигне у посланичке клубове. Многи истичу да је у току предизборна кампања у главном граду и да је фокус партија усмјерен на постизање што бољег резултата.

Потпредсједник Социјалистичке народне партије Драгослав Шћекић каже за „Дан“ да сви заједно морамо приступити одговорно и људски свим последицама које су проистекле из ратних дешавања, али наглашава да једнострано потенцирање неких догађаја и очекивање подршке није опција.

– Подсјетићу да је један од потписника резолуције о Шаховићима, посланик Амер Смаиловић, током расправе о Предлогу резолуције о геноциду у Пиви и Велици казао да Скупштина не треба да узима улогу судије и да посланици не треба да се баве правним квалификацијама неких дјела као што је геноцид, нарочито ратних злочина, и да су за то надлежне друге институције, као и да је ријеч „геноцид“ спорна и да из тог разлога Бошњачка странка неће дату подршку – рекао је Шћекић, који је и министар спорта и младих у 44. Влади Црне Горе, у којој су и представници Бошњачке странке.

Он је указао да и аутори овог предлога који је ушао у скупштинску процедуру употребљавају исте термине.

– Сада видимо да је у Предлогу о резолуцији о геноциду у Шаховићим употријебљен исти термин који је био споран у Предлогу резолуције о геноциду у Пиви и Велици. Истина је да је та резолуција изгласана у Скупштини, како наводи Бошњачка странка у свом предлогу, као и Резолуција о геноциду у Јасеновцу, али не гласовима посланика Бошњачке странке. Да сам посланик у Скупштини, гласао бих о овој резолуцији по угледу на њих када се гласало о стратиштима у Велици, Пиви и Јасеновцу, тј. о страдањима српског народа – казао је Шћекић за наш лист.

Он наглашава да треба осудити све нечовјечне потезе и све злочине и поклонити се свим жртвама.

– Сви заједно морамо приступити одговорно и људски свим посљедицама које су проистекле из ратних дешавања. Једнострано потенцирање и очекивање подршке ове врсте не може бити опција. Заједничка осуда свих злочина и поклон свим жртвама једини је исправни пут – истакао је Шћекић.

Предлагачи резолуције о геноциду у Шаховићима наводе да је прије 100 година, у мирнодопским условима, почињен масовни злочин над муслиманским становништвом у Вранешкој долини, а повод је било убиство из засједе Бошка Бошковића, тадашњег начелника Министарства унутрашњих дјела у пензији. Резолуцијом је, између осталог, предложено да Скупштина оцијени да стогодишње ћутање о масовном злочину над невиним грађанима додатно обавезује на осуду тог злочина и сваког сличног злочина.

Портпарол Демократа Митар Пауновић рекао је недавно да ће се та партија о резолуцији о Шеховићима изјаснити кад она уђе у скупштинску процедуру.

– Демократе су једна од ријетких партија која је гласала и за резолуције о геноциду у Сребреници и за резолуцију о геноциду у Велици и Пиви, мјестима гдје су жртве биле људи различитих вјера, и исламске и православне. То није био само чин политичке воље, већ и израз дубоког поштовања према људима, жртвама и вриједностима – рекао је Пауновић.

У ПЕС-у, НСД-у и ДПС-у рекли су нам да се неће изјашњавати док резолуцију о Шаховићима и званично не добију, док је предсједник Демократске народне партије Милан Кнежевић саопштио да се та партија противи изгласавању ове резолуције.

– ДНП неће подржати ову резолуцију, али не зато што желимо да је релативизујемо или доведемо у питање било који злочин који је извршен над муслиманским становништвом, већ зато што сматрамо да то у овом тренутку не доприноси ни помирењу ни путу ка ЕУ. Онда би требало за сваки вијек донијети барем једну резолуцију – почевши од Видовдана 1389. године, па до 1912. и 1913. године, односно од онога данка у крви, до рушења манастира, злочина на православним становништвом, до исламизирања православног становништва – рекао је Кнежевић.

Неизвјесно је када ће ова резолуција уопште доћи на дневни ред, а сасвим је извјесно да ће бити одуговлачења, јер се ради о питању које врло лако може да уздрма владајућу већину.

Тест за Спајићеву владу

Поред тога што је саопштио да његова партија неће подржати резолуцију о Шаховићима, Кнежевић је истакао да она не доприноси ни помирењу ни путу ка ЕУ.

Очигледно да посланик и предсједник ДНП-а сматра да је ово врло озбиљно питање, које се, због тренутка у којем је пласирано, издиже на виши ниво.

– Мислим да је ова резолуција тест за владу Милојка Спајића – казао је Кнежевић.

Подсјетимо, за резолуцију о геноциду у Јасеновцу нису гласала ни два посланика Покрета Европа сад, па је отворено питање колико ће представника грађана у парламенту који долазе из те странке подржати резолуцију коју је предложила Бошњачка странка.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: